Сандино извињење продубило поделе у ДСС-у

Ако је било дилема колико су дубоке поделе у Демократској странци Србије, од петка таквих недоумица више нема. Сат после страначке конференције за новинаре на којој се Санда Рашковић-Ивић извинила гласачима ДСС-а због коалиција ове странке с напредњацима у неким општинама, из централе странке стигло је саопштење у којем се наводи да бивша председница говори у своје име и да то што је рекла није став председништва странке, посланичке групе, Извршног и београдског одбора ДСС-а.

Ово одмеравање снага две струје у ДСС-у вероватно је припрема за коначни страначки обрачун, који ће се догодити за двадесетак дана на Главном одбору, где ће копља укрстити присталице коалиционе сарадње са СНС-ом на локалу и они који се томе противе.

Резултат гласања отклониће ову дилему и знаће се којим ће путем даље ићи ДСС. Кандидат на страначким председничким изборима оне струје која однесе превагу на ГО сигурно ће имати и веће шансе да преузме вођство партије после избора који се планирају за крај ове или почетак следеће године.

Кад је, сада већ бивша председница, Санда Рашковић-Ивић с високо подигнутим рукама средином маја прославила повратак ДСС-а у скупштинске клупе, нико није могао ни да претпостави да ће свега два месеца касније она поднети оставку, а у партији доћи до трвења око тога треба ли сарађивати са СНС-ом.

Непосредан повод била је одлука појединих локалних одбора да уђу у коалицију с напредњацима. Кап која је прелила чашу био је улазак локалног одбора ДСС-а Врачара у власт коју је на овој општини преузео СНС, после чега је Рашковић-Ивић 29. јула поднела оставку на место председнице странке. Њу је на том месту, у својству вршиоца дужности, заменио Драган Маршићанин који, иако се јавно не изјашњава, наводно подржава одлуку локалних одбора да сами одређују с ким ће правити коалицију.

Санда Рашковић-Ивић за „Политику” каже да не жали због своје одлуке и да је морала да се подвуче црта и да се коначно зна да ли је ДСС у власти или у опозицији. Подршку за овај потез добила је од покрајинског одбора ДСС-а за Косово и Метохију. Они су, наиме, осудили страначке колеге са Врачара, тврдећи да су и сами добијали чак и издашније понуде за сарадњу с СНС-ом, али да су због лошег Бриселског споразума то категорично одбили.

„Била сам против тога да улазимо у коалицију са СНС-ом, али сам прегласана. То је била велика грешка. Придружујем се групацији људи који су за оштро опозиционо деловање”, каже Рашковић-Ивић.

У групи оних који се противе да ДСС сарађује са СНС-ом јесте и народни посланик Ђорђе Вукадиновић, који се у Скупштини Србије налази у посланичком клубу Демократске странке Србије. Он каже да у овој партији постоје велике и дубоке концепцијске разлике око сарадње с напредњацима.

„Овде је реч о односу према Александру Вучићу и о томе да ли ће ДСС бити оштра и системска или блага и козметичка опозиција у рангу радикала”, каже Вукадиновић за наш лист.

Он не жели да улази у унутарстраначке сукобе у ДСС-у, али каже да ће, уколико превлада струја која се залаже са „меку” сарадњу са СНС-ом, напустити посланички клуб ДСС-а.

„Не знам да ли бих у том случају прешао у посланички клуб Двери, јер о томе нисам размишљао. Сигурно не бих био уз ДСС који би био дворска опозиција”, наводи Вукадиновић.

Рашковић-Ивић каже и да није постојала формална страначка забрана локалним одборима да улазе у власт са СНС-ом. То као аргумент, али у прилог сарадњи са СНС-ом, наводи и председник београдског одбора ДСС-а Урош Јанковић, истичући да ниједан одбор није прекршио страначку одлуку кад је одлучио да уђе у власт с напредњацима.

„Ја сам своје рекао у пракси, јер сам у Београду дао одрешене руке одборима да могу да праве коалицију с ким хоће. Дигла се прашина око малих ствари. Не мислим да је коалиција на једној београдској општини од велике важности за будућу политику ДСС-а. Бесмислено је да о локалним коалицијама одлучује централа странке”, истиче Јанковић.

Саговорник „Политике” из ове странке наводи да су поделе у ДСС-у биле видљиве још у изборној кампањи, али да је све вешто прикривано. Наводи да ДСС има два крила још од времена Коштунице. Оно „мекше” је за сарадњу с проевропским партијама, али само на локалу, и највише поборника има у Београду и Новом Саду док се „тврђа” линије томе оштро противи, а у овој струји предњаче косовскометохијски и нишки одбор.

„То је врло оштар политички и концепцијски сукоб, који ће коначно бити разрешен избором председника крајем ове године. Чини се да већину у странци имају они који сматрају да се висока политика не води у општинама и којима нису гадљиви савези са СНС-ом”, наводи високи функционер ДСС-а који није хтео да га именујемо.