​Како су концерти дошли главе „Битлсима”

После славног синеасте Мартина Скорсезеа, који је своју љубав према музици преточио у документарне филмове о „Ролингстонсима”, Џорџу Харисону и Бобу Дилану, још један чувени амерички редитељ ухватио се у коштац са позамашним наслеђем легендарног састава „Битлси”. У питању је Рон Хауард, редитељ овенчан Оскаром за филм „Блистави ум”, који потписује документарац назван „The Beatles: Eight Days a Week – The Touring Years”.

У години када се слави велики јубилеј – пет деценија од изласка једног од најхваљенијих албума Џона Ленона, Пола Макартнија, Џорџа Харисона и Ринга Стара – „Revolver”, публика ће бити у прилици да види Хауардово филмско сведочанство о „Битлсима”.

„Битлси” су и данас, 46 година након распада групе, један од највећих и најутицајнијих бендова у историји популарне културе. За десетак година активног рада имали су невероватан креативни период, снимивши чак 12 студијских албума. Значајан моменат у њиховој каријери је и 7. фебруар 1964. године, када су, по слетању на њујоршки аеродром, изазвали невиђену хистерију у Америци. Тај тренутак и гостовање Ленона, Макартнија, Харисона и Стара код Еда Саливена дан касније, које је видело 73 милиона гледалаца, означили су почетак „британске инвазије” на САД. Све се зна о њиховим студијским издањима и зато је славног редитеља занимало нешто друго…

„Знате музику, волите је и мислите да знате понешто и о бенду, али схватите да не знате причу”, изјавио је Рон Хауард за „Холивуд рипортер”, додавши да је увек био велики обожавалац „Битлса”, али не и „енциклопедија” због чега му је три године требало да заврши пројекат:

„Схватио сам да не знам ништа о томе кроз каква су све искушења прошли као група, мала породица, заједница, али и као индивидуалци током тог дивљег и динамичног периода у историји и њиховим животима”, рекао је Хауард, који је акценат ставио не на песме или албуме, већ на живе свирке. Наиме, осим магије коју су стварали у студију, били су врсни концертни извођачи.

Отуда документарни филм истражује историју „Битлса” кроз концерте. Од првих наступа по клубовима у родном Ливерпулу, преко Хамбурга до Њујорка, Мелбурна и Токија, документарац доноси ретке и досад невиђене архивске материјале са концерата и ексклузивне интервјуе са Полом Макартнијем и Рингом Старом, али и сведочења музичких критичара из тог периода и разговоре са чувеним глумицама попут Вупи Голдберг или Сигурни Вивер. У овом филму гледаоци ће моћи да у ремастеризованом руху виде и делове са чувеног концерта на Шеа стадиону у Њујорку из 1965. године, коме је присуствовало више од 55 хиљада људи, што је био најмасовнији концерт „Битлса” дотад.

Ово је уједно и први документарни филм коме су благослов дали Макартни и Стар. Он представља својеврсну хронику турнеја „Битлса” током прве половине шездесетих, које су их винуле у звезде, али и „спалиле”. Управо су концерти ти који су толико исцрпли „ливерпулске Бубе” и „дошли им главе” да су у августу 1966. решили да се окану свирки и закључају се у студио стварајући серију плоча, која се и данас сматрају ремек-делима, а 1970. и да се раставе и окончају живот групе.