Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СА ФИЛМСКЕ ТРАКЕ

​Како су концерти дошли главе „Битлсима”

Документарац Рона Хауарда представља својеврсну хронику турнеја „Битлса” током прве половине шездесетих, коje су их винуле у звезде, али и раставиле
​Како су концерти дошли главе „Битлсима”
Почетак „британске инвазије” на САД: Бубе на њујоршком аеродрому 1964. (Фото „Википедија”)

После славног синеасте Мартина Скорсезеа, који је своју љубав према музици преточио у документарне филмове о „Ролингстонсима”, Џорџу Харисону и Бобу Дилану, још један чувени амерички редитељ ухватио се у коштац са позамашним наслеђем легендарног састава „Битлси”. У питању је Рон Хауард, редитељ овенчан Оскаром за филм „Блистави ум”, који потписује документарац назван „The Beatles: Eight Days a Week – The Touring Years”.

У години када се слави велики јубилеј – пет деценија од изласка једног од најхваљенијих албума Џона Ленона, Пола Макартнија, Џорџа Харисона и Ринга Стара – „Revolver”, публика ће бити у прилици да види Хауардово филмско сведочанство о „Битлсима”.

„Битлси” су и данас, 46 година након распада групе, један од највећих и најутицајнијих бендова у историји популарне културе. За десетак година активног рада имали су невероватан креативни период, снимивши чак 12 студијских албума. Значајан моменат у њиховој каријери је и 7. фебруар 1964. године, када су, по слетању на њујоршки аеродром, изазвали невиђену хистерију у Америци. Тај тренутак и гостовање Ленона, Макартнија, Харисона и Стара код Еда Саливена дан касније, које је видело 73 милиона гледалаца, означили су почетак „британске инвазије” на САД. Све се зна о њиховим студијским издањима и зато је славног редитеља занимало нешто друго…

Светска премијера филма заказана је за четвртак, а филм ће у српским биоскопима моћи да се види од 22. септембра

„Знате музику, волите је и мислите да знате понешто и о бенду, али схватите да не знате причу”, изјавио је Рон Хауард за „Холивуд рипортер”, додавши да је увек био велики обожавалац „Битлса”, али не и „енциклопедија” због чега му је три године требало да заврши пројекат:

„Схватио сам да не знам ништа о томе кроз каква су све искушења прошли као група, мала породица, заједница, али и као индивидуалци током тог дивљег и динамичног периода у историји и њиховим животима”, рекао је Хауард, који је акценат ставио не на песме или албуме, већ на живе свирке. Наиме, осим магије коју су стварали у студију, били су врсни концертни извођачи.

Отуда документарни филм истражује историју „Битлса” кроз концерте. Од првих наступа по клубовима у родном Ливерпулу, преко Хамбурга до Њујорка, Мелбурна и Токија, документарац доноси ретке и досад невиђене архивске материјале са концерата и ексклузивне интервјуе са Полом Макартнијем и Рингом Старом, али и сведочења музичких критичара из тог периода и разговоре са чувеним глумицама попут Вупи Голдберг или Сигурни Вивер. У овом филму гледаоци ће моћи да у ремастеризованом руху виде и делове са чувеног концерта на Шеа стадиону у Њујорку из 1965. године, коме је присуствовало више од 55 хиљада људи, што је био најмасовнији концерт „Битлса” дотад.

Ово је уједно и први документарни филм коме су благослов дали Макартни и Стар. Он представља својеврсну хронику турнеја „Битлса” током прве половине шездесетих, које су их винуле у звезде, али и „спалиле”. Управо су концерти ти који су толико исцрпли „ливерпулске Бубе” и „дошли им главе” да су у августу 1966. решили да се окану свирки и закључају се у студио стварајући серију плоча, која се и данас сматрају ремек-делима, а 1970. и да се раставе и окончају живот групе.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.