Дискриминација ромске деце и девојчица и дечака са инвалидитетом

Чак трећина свих притужби које су на адресу Повереника за заштиту равноправности стигле прошле године, односе се на дискриминацију деце у  области образовања и васпитања, а дискриминацији су најчешће изложени дечаци и девојчице ромске националности и деца са инвалидитетом – упозорила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Она је на међународној конференцији о правима детета оценила да су, упркос позитивним помацима када су у питању угрожене групе деце, и даље изражена два проблема – сегрегација ромске деце у школама и отпор према инклузивном образовању.

– Сегрегација ромске деце у школама јавља се пре свега у форми одвојених одељења. У последњих месец дана сам због тога интервенисала у предшколској установи у Беочину и школи у Земуну. Други проблем је неразумевање концепта инклузивног образовања због чега и даље недостаје подршка која је неопходна за активно укључивање деце са сметњама у развоју, као што је превоз до школе, ангажовање пратиоца и педагошких асистената. Финансирање ових сервиса је недавно пребачено на локалне самоуправе које неуједначено поступају – оценила је Бранкица Јанковић.

Професор Правног факултета Универзитета Унион Невена Вучковић Шаховић истакла је да се закони морају ускладити са међународним обавезама Србије.

– Наша земља нема закон о правима детета иако је нацрт написан још 2011. и прошао две јавне расправе. Немамо ни независно тело за заштиту права детета што је неприхватљиво. Потребан нам је посебан заштитник за права детета као и институцинализован систем за бављење децом – оцењује професорка Вучковић Шаховић.

Истражујући породични и образовни профил починилаца насиља у породици испод 18 година, професорка Слађана Јовановић са Правног факултета Универзитета Унион истакла је да је од 1.јануара 2010. до 1.марта ове године у Вишем суду у Београду регистровано њих 44.

– Осамдесет одсто њих је мушког пола. Жртве насиља у породици су 80 одсто случајева женског пола – најчешће су у питању мајке, а у трећини случајева насиље уз њих трпи још неки члан породице. Подаци о њиховом породичном статусу говоре да у 68 одсто случајева они потичу из непотпуних породица. Оно што је заједничко свим породицама јесте и неадекватан васпитни стил родитеља.

Половина преступника испод 18 година искључена је из образовног процеса, а у 45 одсто случајева утврђено је да користе психоактивне супстанце. Сваки пети је насиље у породици чинио уз коришћење оружја или неког другог средства. Осим тога, сваки трећи имао је у свом досијеу више од два кривична дела – навела је професорка Јовановић.

Анализирајући судске пресуде, она је дошла до закључка да суд најчешће изриче мере појачаног надзора од стране органа старатељства. Само је једна особа испод 18 година осуђена на затворску казну због вишеструког убиства из користољубља.

– Ни у једном случају насиље у породици није било изоловани инцидент а школа је само у три случаја обавестила орган старатељства о проблематичном понашању са великим бројем изостанака. Осим тога, није утврђена акција органа старатељства ни у једном случају – већ тек након што је учињено кривично дело насиља у породици – закључила је професорка Слађана Јовановић.