У Грчкој више од 60.000 миграната

Од нашег дописника

Атина – Број миграната у Грчкој званично је прешао такозвану психолошку границу од 60.000 и са последњим доласцима са турске обале на копуну и на острвима их је 60.042.

Ситуација у прихватним центрима на острвима у источном Егеју, Лезбосу, Хиосу и Самоу је драматична јер број од преко 13.000 миграната далеко, готово двоструко премашује смештајне капацитете.

Свакодневно долази до сукоба међу мигрантима у камповима и до протеста. На Косу су запалили душеке у прихватном центру, на Лезбосу су пробили заштитну ограду, изашли у град и протестовали на улицама.

Али ту се све не зауставља јер свакодневно стижу пријаве о пљачкама, нападима на продавнице, уличном разбојништву... Локалне власти већ су више пута апеловале на владу да предузме хитне мере и „прекобројне мигранте” пребаци у друге, мање оптерећене кампове на копну.

Судећи по развоју ситуације, талас нових миграната који стижу на егејска острва се не смањује, дневно је по неколико стотина нових, нема довољно хране, лекова, простора...

Према званичним подацима, на северу Грчке смештено је 16.425, у  централном делу земље 2.482, а у камповима у околини Атине, на Атици, готово 9.000 миграната од чега 2.500 у грчким кућама.

Комитет за избеглице УН збринуо је 8.693 мигранта, али готово њих 8.000 остаје ван сваког организованог смештаја, практично – и без сваке контроле јер се испоставило да се за 4.000 миграната уопште не зна где се налазе.

Грчка је од ЕУ за решавање мигрантске кризе добила у првом пакету 53 милиона евра, а у последњем 115 милиона евра који треба да буду гаранција да ће им се обезбедити смештај и контрола.

Министар за миграциона питања Јанис Музалас поручује да ће средства, која су у суштини недовољна, бити искоришћена за изградњу нових смештајних капацитета, али да остаје нејасно шта ће бити ако Европа примени најцрњи сценарио и почне да мигранте враћа у Грчку као прву земљу ЕУ у коју су ушли.

Премијер Алексис Ципрас је говорећи на Међународном сајму у Солуну изразио наду да ће споразум између ЕУ и Турске заживети, да ће се наћи заједнички језик и да неће доћи до поновне актуелизације Даблинског споразума на чему су, нагласио је, инсистирале Немачка али и друге европске земље.

„Верујемо да Турска схвата да јој је Европа потребна и да, обратно, и европске земље разумеју важност и улогу Анкаре”, изјавио је Ципрас и подсетио да и европске земље имају обавезе према мигрантској кризи које треба да испуњавају, и да су уместо 33.000 обећаних, решили питање само 3.000 миграната.

Премијер Ципрас очекује да ће учествовати на „мини-самиту” лидера европских земаља посвећеном мигрантској кризи 24. септембра у Бечу где ће се, како је најављено, разговарати и заштити шенгенских граница, посебно оних спољних. Атина изражава наду да се неће поновити сценарио са претходног скупа на који Грчка није била позвана иако је земља која је најконкретније суочена са проблемом миграната, после чега је дошло до заоштравања у дипломатским односима Атине и Беча.          

У међувремену, Грчка чини напоре да младе мигранте школског узраста укључи у образовни програм и омогући им школовање. Тако су школска звона у понедељак звонила за почетак школске године и за мигранте.

У атинској тзв. интеркултуралној школи часови у посебним одељењима су почели за 140 деце из 25 различитих земаља. Тренутно је у Грчкој 13 основних интеркултуралних школа, пет основних и осам средњих.

То је, наравно, недовољно за укупан број деце школског узраста јер чињенице говоре да у реци миграната који су стигли у Грчку преко 40 посто чине деца од којих је, опет, половина за школу.

Према плану грчке владе, образовањем треба да буде обухваћено преко 8.500 деце миграната, али у овом тренутку места у школама су обезбеђена за 2.700.

То се првенствено односи на децу која су смештена у грчким породицама или кућама и која колико-толико нормално могу да похађају наставу.

Грци су помагали и помажу хиљадама миграната са којима живе већ више од годину дана иако је, сасвим сигурно, локално становништво на сиромашним острвима већ уморно од мигрантског проблема са којим више не зна како и колико још дуго треба да се носи.

Опет, десе се ствари које се не заборављају. У недавним поплавама које су задесиле Грчку, страдала су многа села у северном региону Трикале где су смештени и  прихватни центри.

Нека села су била одсечена од осталог дела земље и када су локалне власти упутиле апел да им се организовано дотура вода и храна, мигранти из Сирије су се први јавили да помогну и прикључили су се добровољачким екипама.