Нови устав за раскид са прошлошћу

Поводом текста Чедомира Антића „Не фалсификујте Ђинђића”

Свака јавна расправа скрене са свог главног тока и шири се у истом правцу. Као у миту о стоглавој хидри, иза сваке одсечене главе никне нова и има лице и наличје огољеног национализма. Тако је и у случају нашег разговора са Чедомиром Антићем о новом уставу. Ми покушавамо да објаснимо у чему се и због чега не слажемо с њим, а господин Антић се (25. 8) бави личним увредама прекидајући дебату о садржају новог устава. Чедомир Антић не жели да прихвати да јавна расправа није полигон за међусобна оптуживања, да ЛДП као партија свакако није „мрзитељ” неког народа, па ни српског, или да уопште има амбицију да дели територије, поклања их или размењује по политичком кључу, јер су нас такве амбиције и довеле до амбиса. Најмање желимо да расправа крене у правцу колику, уместо какву државу желимо. А ми желимо грађанску уместо националне државе, једнака права за све. Ту нема простора за инсинуације да некога мање вреднујемо. Напротив.

Демократска друштва јесу настајала у оквирима националних држава, али то су превазиђени оквири сада већ развијених демократија. На нама је да убрзамо тај процес и прескочимо неки корак у развоју, јер каскамо. Наше играње на карту националног увек се завршавало једним ратом, протеривањима народа и наметањем воље из центра моћи у Београду. Што се тиче преамбуле као последње одбране Косова, њу је време прегазило јер није била препрека да некадашња покрајина постане република. Антић је интелектуалац, историчар који зна да је проблем са правима Албанаца кулминирао у савременом добу. Слободан Милошевић је укинуо аутономију Косова 1989. године, а ЈНА је тада завела ванредно стање на тој територији. Стога се не може рећи да десница није била на власти кад су укидана права или вођени ратови, јер је Милошевић на крилима национализма тако започео једну еру. Та се ера завршила новим сукобима и мењањем постојећих граница. Експлоатисање националног набоја у политичке сврхе у неразвијеним друштвима не доводи до напретка, већ супротно, до урушавања постојећег система са тенденцијом потпуног нестанка. Не једног народа, већ једне државе. Из искуства са укидањем права некадашњој покрајини на југу, уверени смо да је исправан пут: већа права на северу и децентрализација.

Друштвена динамика изнад је сваке политичке одлуке. Зато кажемо да устав није и не сме бити мртво слово на папиру. Друштво мења правне норме, а не обрнуто. Србији је преко потребан нови устав зато што је неопходан раскид са прошлошћу коју симболизује стари.

О томе желимо да разговарамо са свима, па и са Чедомиром Антићем: о стварању модерне европске државе.

Чланица Председништва Либерално демократске партије