Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕДАМ ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА СУДСКОГ ПРОЦЕСА

Суд почео да испитује видео записе у афери "Индекс"

Прва оптужница подигнута је у августу 2007. против 37 професора, студената и других осумњичених, а судски процес почео је у септембру 2009. године
Суд почео да испитује видео записе у афери "Индекс"
Виши суд у Смедереву (Фото О. Милошевић)

Наставак главног претреса на суђењу професорима и студентима Правног факултета у Крагујевцу у афери „Индекс” одржан је пред Вишим судом у Смедереву.

„Заменик вишег јавног тужиоца у Смедереву прецизирао је видео-тонске записе у које суд треба да изврши увид. Тужиоцу је наложено да суду у року од три дана достави комплетне транскрипте који се односе на све видео-тонске записе”, потврђено је за „Политику” из Вишег суда у Смедереву.

Суђење предвиђено за 7. септембар није одржано јер тужилац није поступио по налогу суда и није у року суду доставио комплетне транскрипте и видео-тонске записе који су сачињени тајним надзором и снимањем.

Подсетимо, случај „Индекс” назив је за корупционашку аферу на Правном факултету у Крагујевцу, која је откривена пре готово десет година. Професори и студенти окривљени су за примање и давање мита, односно купопродају испита.

Оптужницом је прецизирано да су лажиране „шестице” коштале од 500 до 1.000 евра, док се до диплома правника долазило за 12.000 до 16.000 евра.

Овај судски процес којим је пред лице правде изведено чак 23 професора правних факултета, 33 студента и 32 посредника у лажирању испита, почео је у септембру 2009. године, и то из осмог пута.

Прва оптужница подигнута је у августу 2007. против 37 особа, углавном професора, а на другој, из марта 2008. као и оптужног предлога тужилаштва из Крагујевца од октобра 2010, нашла су се имена 49 оптужених, углавном студената и посредника у корупционашком ланцу.

После маратонског судског процеса од скоро седам година број оптужених је преполовљен, а суђење је почетком прошле године, због промене поротника, трећи пут враћено на почетак, иако је било у завршној фази.

У међувремену, поступци против појединих оптужених су обустављени због одустанка тужиоца од кривичног гоњења, смрти оптужених, али и наступања апсолутне застарелости.

Како би се процес убрзао и спречило његово одуговлачење, судско веће је налагало привођење оптужених, вештачење здравственог стања, кажњавање, па чак и разрешење једног од бранилаца.

Како је „Политика” већ писала, оптуженог професора Предрага Стојановића, бившег декана крагујевачког Правног факултета суд ни после седам година није успео да саслуша. У јулу 2013. појавио се под претњом суда да ће га полиција привести, али ни тада Стојановић није изнео своју одбрану, јер је донео нове лекарске налазе према којима је на боловању.

Према писању нашег листа у лето 2006. смедеревска полиција је на крагујевачки факултет, као студента инсајдера убацила инспектора Томислава Спасића. Први траг открио је сада првооптужени Саша Јовановић, аутомеханичар из Велике Плане, који је приликом хапшења због илегалне продаје украдених аутомобила понудио Спасићу да му „заврши правни факултет” у замену за ћутање.

Прва група осумњичених професора, заједно са посредником Јовановићем, ухапшена је 20. фебруара 2007. Сви су пуштени да се бране са слободе и сви су негирали кривицу, осим бивше надзорнице у пожаревачкој „Забели” Радмиле Јовановић Цанић, која је признала да је „купила” шест испита за 5.000 евра. Лажном дипломом напредовала је до места начелника обезбеђења у женском делу затвора.

Током судског процеса, напредак у каријери остварили су и неки оптужени професори – Предраг Стојановић је постао декан, његов претходник Иван Чукаловић изабран је за судију Уставног суда Косова, а професорка Драгана Петровић постала је виши научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду.

Главни претрес се наставља 20. септембра. 

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.