„Ресавица” за несаницу

Цео дан молим рударе да замрзну извршење својих захтева за наплату потраживања неисплаћених накнада за сменски рад, рекао нам је јуче видно узбуђен Стеван Џелатовић, в. д. генералног директора „Ресавице”. Јавни извршитељи пописују имовину за пленидбу, што ће, ако се настави, уништити фирму. Око 1.400 људи је потписало понуђени споразум о исплати дуга, али 1.300 још то није учинило. Прва рата од 50.000 динара стигло би им у октобру, а остало на 24 месеца, под условом да се одрекну камата.

Друга понуда је исплата 50.000 динара одмах приликом потписивања уговора, а остало на 36 месеци, ако се одрекну 50 одсто камате. Трећа могућност је – 50.000 динара одмах, а остало на 48 месеци, ако се не одрекну камате.

Укупна потраживања за сменски рад од око две милијарде динара тражи 2.700 рудара за период 2007–2014. године. Фирму је тужило 1.400, а 1.000 није, али има и пензионера којима се дугује.

– Јавни извршитељи наплаћују потраживања рудара „Ресавице” тако што пописују имовину предузећа, која се затим продаје – изјавио је за наш лист Јован Велисављевић, председник Основног суда у Деспотовцу. – Реч је о рударима који су добили парницу и изабрали да се наплате преко јавних извршитеља, а не преко суда. Првостепене пресуде Основног суда у Деспотовцу потврдио је Апелациони суд у Крагујевцу, а одлуке других основних судова надлежне апелације у Нишу и Крагујевцу. Ово је уобичајени поступак и у складу је са законом. Он важи и за јавна предузећа. Кад јавно предузеће не изврши своју финансијску обавезу, ако изгуби судски спор – следи попис и пленидба имовине.

Да ли би „Ресавица” имала пара да рударима исплати надокнаду за сменски рад да је угаљ продавала по тржишној цени?

Шеф Светске банке у Србији Тони Верхеијен објавио је недавно податак да је „Ресавица”, практично, законом приморана да угаљ продаје повлашћеним трговцима по ценама нижим од тржишних. Трговци га, затим, на штету пореских обвезника, продају по двоструко већој цени. Ово јавно предузеће са девет рудника са подземном експлоатацијом је у више наврата тражило од Владе Србије да му омогући продају угља по тржишној цени, али без успеха.

Генерални директор „Ресавице” Стеван Џелатовић изјавио је да је Верхеијенова информација тачна, али само делимично. Рудници највећи део своје производње продају директно купцима, а само петину годишње производње од око 600.000 тона продају трговцима.

Верхеијен је у свом блогу подсетио да српски порески обвезници директно плаћају плате свих 4.000 радника у „Ресавици”, кроз државне субвенције.

„Друго, рудник је приморан законом да свој угаљ продаје по екстремно ниским ценама – 7.900 до 9.300 динара по тони, што је близу половине тренутне тржишне цене за угаљ”, навео је први човек представништва Светске банке у Београду. „Такође смо открили да тај исти угаљ посредници онда препродају компанијама и постројењима, али овог пута по тржишним ценама – исти угаљ који им је ’Ресавица’ продала за око 8.000 динара, посредници продају за 16.000-17.000 динара уз маржу од преко 100 одсто. Главни разлог за то је што само неколицина привилегованих трговаца има право да купује угаљ од ’Ресавице’.”

По Џелатовићевим речима, „Ресавица” је синдикатима продала само око 100 тона угља по цени од 9.300 динара. Он је објаснио да у овом руднику само део производње чини угаљ „у комаду”, величине од шест до 15 центиметара, док је остатак угаљ ситније гранулације – од пола центиметра до највише шест центиметара. Овај угаљ се касније препродаје предузећима, при чему цена ситног угља не зависи од његове величине, већ од калоријске вредности. Тако „Ресавица” угаљ продаје по цени од 3.963 динара по тони за величину од два до четири центиметра, чија је калоријска вредности од 11.500 килоџула, па до 8.310 динара за „прану коцку” топлотне моћи од 19.205 килоџула.

– Тражили смо да нам Влада Србије одобри за 11,7 одсто више цене, које нису мењане још од 2013. године, али нам до сада то нису одобрили – изјавио је в. д. директора „Ресавице”.

Џелатовић је негирао тврдњу да до угља долазе само повлашћени трговци. Он каже да је избор трговаца јаван и да се имена фирми које могу да дођу до угља, под условом да испуне услове, могу видети на сајту „Ресавице”. Ове године се на јавни позив јавило 64 предузећа, од којих су прихваћене пријаве њих 55.

У Министарству рударства и енергетике казали су да не постоје повлашћени купци, нити повлашћене цене угља. Једном годишње „Ресавица” расписује јавни тендер за продају угља за велепродају. Право да учествују на тендеру имају сва заинтересована правна лица која се баве трговином угљем. Реч је о транспарентном поступку и све информације, укључујући и списак свих купаца, доступне су на сајту „Ресавице”.

У Министарству рударства још напомињу да „Ресавици” није забрањено да угаљ продаје по тржишним ценама, већ да цену угља, на предлог „Ресавице”, одобрава Влада Србије, што је процедура у складу са Законом о јавним предузећима. Годишњим планом „Ресавица” одређује цену угља и тражи сагласност владе. Али, план пословања за 2016. годину још није усвојен, јер га „ Ресавица” није усагласила са Министарством привреде. Предлогом плана за 2016. годину предвиђено је повећање цена, које ће ступити на снагу након његовог усвајања, казали су у министарству.

Све у свему, много запетљано и нејасно.