Ја под шљивом – ЛДП под маслачком

Поводом текста „Нови устав за раскид са прошлошћу”

Госпођа Јудита Поповић наставља да тврди (13. септембра) како је национална држава превазиђена, док је пак грађанска држава будућност. Милошевићева Србија је била грађанска... На Балкану је данас само још Црна Гора остала уставно дефинисана као „грађанска”. Тамо је, злоупотребом тог принципа, Ђукановићев режим потпуно обесправио Србе – трећину становништва! „Грађански” принцип је у суседним државама постао прихватљив (истина не у уставу и пракси) тек када је Југославија разбијена, а тамошњи Срби постали мањина. У Југославији су позиви за успоставу принципа „један човек – један глас” проглашавани за унитаризам и великосрпску хегемонију.

Уосталом, у Србији су се, док је још била дефинисана као „грађанска”, управо националне мањине и демократске владе определиле за успоставу широких права националних мањина. Зашто би се Срби као већински народ истих права одрекли?

Свет није настао са Осмом седницом. Аутономија САП Косова 1989. није укинута, него умањена у складу с тадашњим уставом – одлуком и покрајинске скупштине. Она није била демократски изабрана и била је под притиском, али аутономија је 1946. формално, а 1968. и 1974. године стварно, уведена са још мање демократског легитимитета и након послератне војне управе.

Гђа Поповић приписује Албанцима „вековну борбу за права”. Албанци су у Југославији уживали права која нису имали чак ни у Хоџиној Албанији, па су ипак (деценијама пре појаве Милошевића) желели да се отцепе и уједине. Њима гђа Поповић не замера великоалбанске тежње и не шаље их да живе „под једном шљивом”.

Ауторка пише у прилог демократској расправи о новом уставу. Каква је то „демократска расправа” када заштиту легитимних и међународно признатих права српског народа грди као „превазиђено великодржавље”? Притом, ЛДП тренутно има заједничку посланичку групу са СДА Сулејмана Угљанина... Хоће ли ЛДП да гради модерну државу са онима који 2016. позивају плаве шлемове да од Србије отцепе територију на којој су њихови историјски идоли 1941. под Хитлеровом заштитом обновили феудализам?!

Гђа Поповић каже да сам је „лично увредио”, али се невероватно жртвује и дебатује „чак и” са мојом маленкошћу. Истина је да о њој ништа лично нисам написао, а нисам се подсмевао ни конзервативном уму који размишља у стереотипу, а изражава се паролом... Гђа Поповић наступа као представница ЛДП-а и ја наравно указујем на недоследности те групе, чији је вођа председнике афричких држава назвао људождерима, у служби бошњачког национализма релативизовао холокауст, подржавао независност албанског Косова и гушење Републике Српске за коју (тај политички другар покојног српског команданта Маузера) тврди да је настала на геноциду... О каквим увредама уопште можемо да говоримо? Писати увредљиво значи писати неистинито. Писати негативно о ЛДП-у, макар и мало изван оквира истине, значи бити тако непристојан и приземан да нити једне легалне новине не би могле себи да дозволе да тако нешто објаве.

Напредни клуб