Србији је потребна електронска влада

За све је изгледа криво то котрљајуће „р”, мада његовом утицају на прилив страних инвестиција и развој информационих технологија у Србији, нико није посветио дужну пажњу. Тек случај Дејана Цветковића, првог „Мајкрософтовог” човека у Београду, упућује да анализи има места.

Да га је одмалена добро изговарао као сада, да као средњошколац није скинут с програма Студија Б, пошто му се у критици новог албума „Бијелог дугмета” „Успаванка за Радмилу М” то „р” откотрљало у етар а он преквалификован у музичког уредника „Прекобројног часа”, да се, као брат Светозар опробао у глуми и није пропао на пријемном за камеру, не би уписао електротехнику, не би га сурова српска реалност с почетка деведесетих натерала да купи карту у једном правцу за Канаду и да се избори за посао у компанији софтверског мага Била Гејтса....

Да све тако није било, можда би и Србија на слетање „Мајкорософта” мало причекала и можда ни у „Мајкрософту” не би одлучили да један од четири развојна центра ван централе у Сијетлу, сместе баш у Србији и можда овдашња памет тако брзо не би имала прилику да развија софтвер који се данас користи на више од четири милиона рачунара у свету.

И шалу и претпоставке на страну.

– Заиста ме је као једног од око триста људи пореклом из Србије који раде у „Мајкрософту” широм света, наша канцеларија за Адриатик регион, те 2001. године, позвала да учествујем у посредовању и организацији састанака премијера Зорана Ђинђића и Стива Балмера, првог човека корпорације, на коме је договорено да „Мајкрософт” оснује своју канцеларију за СЦГ. А када је реч о развојном центру који је почео да ради с јесени 2005. његово оснивање претходно је осигурано кроз пилот пројекте, уз снажну поруку Америчке привредне коморе у Србији. Пре свега о људским потенцијалима за Ај-Ти које Србија има у свету, али у земљи. И „Мајкрософт” и Комора су промовисале идеју о повратку наших стручњака у земљу, објашњава Дејан Цветковић, генерални директор „Мајкрософта” за регион Србије и Црне Горе и прошлонедељни гост Политикиног пословног клуба.

Враћају ли се наши стручњаци ?

Од 111 сада запослених у „Мајкрософту” у Србији, нас тројица смо повратници: Бодин Дрешевић, који води развојни центар, Драган Томић и ја. Не гајите илузију, младе људе који су деведесетих отишли у Америку, Канаду, Аустралију или Нови Зеланд и сада тамо имају породице, фантастичне послове и јако добар живот, у Србију неће вратити носталгија, већ привлачна понуда: добро плаћен иновативан и интересантан посао. Кад се такви услови створе, мислим да ће повратак наших стручњака бити много већи.

А да ли би „Мајкрософт”у овом тренутку учинио исто што и 2005?

Заиста не знам, јер не доносим такве одлуке. Једино што сам сигуран да би људима који о томе одлучују данас морао више да објашњавам где се ова земља налази, које су опције у игри. Како за развој софтвера два-три месеца ништа не значе, могу једино да претпостављам да би корпорација, пре доношења одлуке о инвестирању сачекала да види изборне резултате и збивања након њих. А ја бих се, у сваком случају, залагао за развојни центар у Србији.

Јесу ли Вас у протеклих месец дана звали из централе и питали „па добро, Цветковићу, шта се то догађа тамо у Србији”?

Звали су и они нас и ми њих. Редовно подносимо извештаје шта се дешава у Србији. Међутим, ми не добијамо директиве из централе, наша корпорација једноставно слуша глас локалне канцеларије.

Да ли вам је нека домаћа компанија отказала уговор и рекла нећемо да радимо са вама зато што сте америчка фирма?

То се није десило у протеклих месец дана али се дешавало током протеклих пет година. Чињеница је да данас неки појединци и организације из приватног и јавног сектора шаљу поруке о потенцијалном бојкоту производа који потичу из земаља које су признале једнострану независност Косова.

Које то пројекте развија центар у Београду?

Радимо на препознавачима рукописа за европске језике за рачунаре типа „таблет пи-си”, затим на препознавачима математичких формула и препознавачима физичких и хемијских формула. Четврти пројекат је везан за „виндоуз лајв” – софтверски пакет који убрзава претрагу преко Интернета и пети је развој просторне, односно графичке екстензије за „Мајкрософт” релациону базу.

И сву ту памет ћете преселити из Београда у Инђију, у први српски Ај-Ти парк?

Продаја, маркетинг и услуге остају на локацијама које су најприступачније највећем броју корисника, од којих је највише у Београду, Новом Саду и Нишу. Међутим, ми планирамо даљи раст и развој, да сем развојног оснујемо и иновациони центар, који би се бавио истраживањем и инкубаторским развојем локалних Ај-Ти фирми. Сматрамо да је окружење будућег Ај-Ти парка најприхватљивије за тај иновациони центар.

Неки од ваших производа специјално су осмишљени или боље рећи „упаковани” за мале и средње фирме, као рецимо „лиценце у кутији”?

Да би се даље развијала Србија мора бити привлачна за стране инвеститоре, који су по правилу велика предузећа. Идеално би било када би овдашња мала и средња предузећа постала добављачи тих великих интернационалних компанија. А да би постала конкурентна и за њих интересантна, потребно је подизати њихову ефикасност и ефективност, између осталог, и улагањем у примену информационих технологија.

А шта би Србија, по Вама, требало да ради у новој глобалној подели рада? Један од стубова нове индустријске политике, како је најављено, биће и информационе технологије.

Оно што су људи у нашем развојном центру урадили у протекле две три године довољно говори о конкурентности Србије у тој области. Одређени број српских Ај-Ти фирми већ су прерасле границе Србије, извозе у окружење и ван региона. Уз све то Ај-Ти је једна од најчистијих индустрија.

Пословни свет врло често указује на административне препреке инвестирању и пословању у Србији. Ви сте се управо као софтверски инжењер у Канади бавили електронском владом?

Србији је потребна е-влада како би комуникација између приватног и јавног сектора, као и унутар јавног сектора, била боља и како би се брже и квалитетније обављали послови. Папир мора да нестане са столова и у фирмама и у државној администрацији или боље рећи, папир може да остане као траг али не сме да кочи процедуре. Док се у приватном сектору, неким јавним предузећима, чак и неким општинама попут Инђије, увелико отишло у коришћењу информационих технологија, стање у државној администрацији је незадовољавајуће.

Шта урадити? Од чега кренути?

Ништа ми не треба да измишљамо, већ да применимо и прилагодимо нашим условима најбоља светска искуства.

А кога можемо да ископирамо?

Словенија има добру електронску владу, Аустријанци једну од најбољих, Канада изузетну, али она је најразвијенија земља у свету у телекомуникационом смислу и Интернет користи више од 80 одсто грађана.

Који су ефекти примене?

Пре шест-седам година западна Канада је имплементацијом е-владе уштедела од 0,2 до 0,5 бруто друштвеног производа.

Да не уплашимо оне који још не прилазе компјутеру и који би и радије да дођу на шалтер.

Истина, у Србији сада тек четвртина људи користи Интернет посредством рачунара или мобилних уређаја. Али електронско не искључује традиционалне облике пословања. Грађанима и компанијама се даје могућност да на најједноставнији и најбржи и најбезболнији начин комуницирају са управом.

И то легално? Докле се стигло са легализацијом која је почела пре неколико година?

Када је 2002. године почела кампања 99,9 одсто привреде користио је нелегални софтвер. Данас је то око 70 одсто. Направљен је значајан искорак и наравно тежимо да, као у Европи и Северној Америци, тај проценат падне на 34 до 36. Јер, што је боља заштита интелектуалне својине у софтверском смислу то ће бити веће инвестиције страних компанија, али и већа улагања домаћих фирми у развој сопственог софтвера.

Последњих месеци у Србији је актуелна прича о монополима. „Мајкрософт” је у ово савремено доба постао природни монополиста. Често се чује, кад може Бил Гејтс да плати казну, могу и наше фирме.

Ми не видимо ништа лоше у постојању монопола, под условом да се не злоупотребљава. А ако се злоупотребљава, постоје санкције. Неколико пута „Мајкрософт” је био осумњичен за злоупотребу монополског положаја и став корпорације је да испоштује сваку судску одлуку, било да је у корист или против „Мајкрософта” .

Један домаћи економиста недавно се забринуо што се нико не усуђује да помене ваш монопол на овдашњем тржишту. Колико је ваше учешће?

Тиме се нисмо бавили, бавимо се чињеницом да је „Мајкрософт” у Србији пре пет година имао двадесет а сада има 500 партнера, који заједно запошљавају око 20.000 људи. Од тих 500 већина нису наши ексклузивни партнери. Уосталом, „Мајкрософт” се са Владом Србије договорио о локализацији наших производа на српску ћирилицу и инвестирао у ту локализацију. И у то укључио и локалне фирме и експерте. Међутим, нико ни у Србији, ни у било којој другој земљи, није прописао обавезу коришћења „Мајкрософтових” производа, па ако се појаве бољи, квалитетнији, јефтинији привући ће пажњу корисника. Оно што је најбитније нема негативних последица „Мајкрософтовог” значајног присуства у Србији. Напротив.

Утеха онима који се залажу за демонополизацију Ај-Ти тржишта јесте појава конкуренције у лику „Линукса“

Једна од најбољих ствари која се догодила „Мајкрософту” јесте појава софтвера са отвореним кодом, јер је изазвала неупоредиво већу посвећеност наших развојних инжењера и људи који се баве продајом. Да бисмо били успешни морамо да будемо и по квалитету и цени конкурентнији од конкуренције.

Некада сте као инжењер софтвераш, а сада и као генерални директор регионалне канцеларије сретали Била Гејтса. Шта је похвалио, а шта Вам је замерио на последњем годишњем састанку?

Допада му се квалитет софтвера који се развија у Београду. Али политика „Мајкоросфта” је да се на неки начин централизује развој, а чињеница је да ће корпорација, ако икад осети потребу да развој из Србије асимилира и пребаци у Америку, то јако тешко урадити. Кад развијете софтвер који је у овом моменту инсталиран на више од четири милиона рачунара у свету онда ви зависите од тог развоја. И Гејтс је у једном тренутку рекао да то, можда, за корпорацију није најпозитивнија ствар. Али за нас јесте. Зато што имамо велики значај и – будућност.

-----------------------------------------------------------

Како плаћа Бил Гејтс

Да ли сте задовољни понудом кадрова на домаћем тржишту? Како се запослити у „Мајкрософту”?

Наши факултети продукују изузетан потенцијал, потврђен и реализован и у нашем развојном центру у Београду и широм света. За сада правимо пул, групу потенцијалних кандидата, меркамо их у контактима са другим фирмама и имамо их спремне када се отворе нове позиције.

А колико на овдашњем тржишту има менаџера који задовољавају „Мајкрософт” стандарде?

Србији су потребни менаџери који поштују вредности западног пословања, које уместо хијерархијског менаџерства промовише лидершип, вођство. Овде постоји добар потенцијал, само треба инвестирати и направити менаџера по својој мери.

А да ли су и плате у „Мајкрософт Србија” западне. Колика је разлика у примањима за исте послове овде и у Сијетлу?

„Мајкрософт” плаћа од 10 до 15 одсто испод индустријског нивоа Ај-Ти у одређеној земљи.

Боље плаћа Веса Јевросимовић из „Комтрејда” него Бил Гејтс?

Не знам колико други плаћају. Али постоје изузетно велике бенефиције рада у „Мајкрософту”, цео вредносни пакет, од здравственог осигурања и аутомобила до великих инвестиција у развој наших људи кроз тренинге, међу најбољим у свету. Зато је, према истраживањима, „Мајкрософт” и на локалном и на регионалном нивоу, препознат као једно од најбољих места за лични развој.

-----------------------------------------------------------

Не одустају , само се распитују

Мада му интерна правила Америчке привредне коморе, чији је председник, не дозвољавају да истовремено јавно наступа у функцији директора „Мајкрософта” и првог човека асоцијације, која окупља 175 америчких и интернационалних компанија присутних у Србији, замолили смо Дејана Цветковића, да накратко скине „Мајкрософтову” и стави капу Коморе. И протумачи изјаву с почетка недеље да су три америчке компаније одустале од улагања у Србију?

– Та информација није тачна. Ми немамо индиције да се неко повлачи из Србије или да је хтео да дође у Србију па више неће.

Оно што је тачно јесте да и те три фирме и већина осталих које имају намеру да даље инвестирају, траже додатне информације од Америчке привредне коморе у Србији и од комерцијалног дела Америчке амбасаде. Можда је одлука о тим инвестицијама одложена на одређено време док не добију одговор на питања везана за стабилност и предвидивост у Србији, али нико није одустао или повукао новац.