Динкић: Биће пара за путеве

ПОСЛОВНИ КЛУБ
Млађана Динкића, потпредседника српске владе и министра економије, умерени оптимизам не напушта ни у јеку планетарне економске кризе. 

– Свестан сам размера и озбиљности економске кризе са којом се свет данас суочава и од које ни Србија није поштеђена. Наш банкарски систем је успео да се одбрани од првог таласа кризе. Сада су изазови које криза доноси углавном усмерени ка привреди. Неће бити лако, али ако будемо мудри уверен сам да би Србија на средњи рок могла да извуче и неке користи из ове ситуације: да ће са пресељењем неких индустрија, као што је индустрија ауто-делова, из других мање конкурентних земаља, упумпати знатна средства у производни сектор.

А на кратак рок?

– Штедња је једини начин да се одбранимо од кризе... Морамо се уздржати од прекомерног раста текуће потрошње и покушати да што више инвестирамо у будућност.

Како доликује некоме ко од прошле недеље носи и титулу економског лидера Србије за највише спроведених реформи од 2000. године, почео је, каже, да штеди и пре него што је нови буџет усвојен.

Живи за дан када ће са крагујевачких производних трака у свет кренути нови Фијатов аутомобил и овога пута без много коментара док преговори трају, верује у фер споразуме са Русима и концесионарима који би ускоро требало да се приведу крају. Свој останак на политичкој сцени, као и пре годину дана, везује за обећање – да ауто-путеви на Коридору 10 буду коначно саграђени.

Постоји ли опасност да, због финансијске кризе, планови за Коридор 10 буду ревидирани, а рокови за завршетак продужени?

Не. Паре неће бити проблем. Већ смо обезбедили 1,1 милијарду евра дугорочних и јефтиних кредита од Светске банке, Европске инвестиционе и Европске банке за обнову и развој. Грци су нам резервисали 100 милиона евра бесповратних средстава које ћемо добити кад будемо имали генерални план пута. А рокови ће зависити искључиво од наше унутрашње организације, од брзине којом будемо завршавали планове, експропријацију земљишта, градњу...

Држава грађане опомиње да се превише не задужују, а сама улази у нове кредите. Колико је то ризично?

Кредити СБ и ЕИБ нису уобичајени кредити, већ најјефтинији кредити: добићемо их на рок отплате од 25 до 30 година, са одложеним плаћањем од пет до седам година и каматом у висини еурибор плус 0,2-0,3 одсто, што је сада негде око 4 одсто годишње. Камо среће када бисмо могли да добијемо више тако јефтиних кредита, под условима који нису тржишни. Исплатило би се да се још више задужимо под тим условима. Ниво јавног дуга Србије је низак – свега око 28 одсто бруто домаћег производа и имамо доста простора за такво задуживање, без опасности да се угрози макроекономска стабилност.

Шта ако камате буду расле?

Услови кредита се дефинишу уговором, а очекујемо да ће Европска централна банка у наредном периоду обарати своју референтну каматну стопу па верујем да ће нам годишња камата пасти са садашња четири на 2,5 процента. Уверен сам да смо направили прави потез, када смо одмах, у првих сто дана владе, пре него што су ове банке постале затрпане захтевима другим земаља, обезбедили финансирање аутопута на Коридору 10 под тако повољним условима. Моја препорука премијеру и Министарству финансија била би да сада узмемо што више таквих кредита. Кад би грађани могли да се задужују под истим таквим условима, кад би им камата уместо десет била четири одсто, и када би могли да имају одложено плаћање од седам година, то бих и њима препоручио.

У последње време се помиње и могућност кинеског кредита. Да поново не упаднемо у замке међудржавних аранжмана?

Током посете председника Тадића Пекингу предочено нам је да Кина има могућност да пријатељским земљама одобри јефтине кредите за изградњу инфраструктуре. Прошле године сам се и лично уверио у снагу њихове грађевинске оперативе. Због тога смо протекле недеље кинеској влади званично исказали наш интерес за такав кредит, који бисмо могли да искористимо за изградњу београдског метроа, као и неких других важних инфраструктурних пројеката. Турска је, рецимо, користила 700 милиона евра повољног кинеског кредита за изградњу инфраструктуре, уз годишњу камату од само 2,5 одсто. Уколико нам ма која земља на свету – Кина, Русија, Уједињени Арапски Емирати, или нека европска земља понуди кредит под таквим условима, уз билатерални међудржавни споразум, требало би да га прихватимо, јер би то, у овим тешким временима, био начин да дођемо до јефтиног новца и изградњом инфраструктуре обезбедимо висок привредни раст Србије.

Мада влада, уз амин ММФ-а, најављује повећана буџетска издвајања за капиталне инвестиције, неки експерти Европске уније прогнозирају да ће, кад се подмире пензије, плате и друге законске обавезе, ако се задржимо на планираном дефициту, потрошња опет бити на уштрб инвестиција?

Од свих буџетских расхода, баш према договору са ММФ-ом, највећи 19-процентни раст у односу на ову годину требало би да имају управо капиталне инвестиције. Највећи део тих средства намењен је за аутопутеве на Коридору 10. Маса пензија ће бити већа за 15, а плата за осам одсто, док би сви остали расходи требало да се номинално смање или задрже на овогодишњем нивоу.

Шта је то на чему држава може уштедети?

С обзиром на то да линеарно смањење издатака у овом тренутку није добро, морамо штедети на непродуктивним расходима, као што су трошкови администрације и део субвенција.

А које ће трошкове, конкретно, смањити Ваше министарство?

Уштедећемо око милијарду динара на службеним путовањима, материјалним трошковима и сличним издацима. Укинули смо два сектора у Министарству, као и место једног државног секретара и два места помоћника министра. Они су већ разрешени, а по новоусвојеној систематизацији имаћемо мање људи него што је предвиђено кадровским планом. Планирамо и смањење броја запослених у неким институцијама које су у директној ингеренцији Министарства, пре свега у Агенцији за приватизацију, пошто се процес приватизације ближи крају. Припремамо и спајање неких институција, чије се функције сада дуплирају: спојиће се Фонд за развој и Гаранцијски фонд и Агенција за осигурање извоза и раније основана СМЕКА. Сем тога, смањићемо и субвенције за 25 одсто – за 1,6 милијарди динара: милијарду мање издвојићемо за дотације државним предузећима, док ће издатак за субвенције у туризму бити шестсто милиона динара мањи него ове године.

Да ли то значи ће се држава коначно, после осам година, позабавити и својом, у међувремену вишеструко увећаном, администрацијом?

Што се тиче Г17 плус, апсолутно подржавамо смањење државне управе и ја ћу то сигурно учинити у секторима који су под мојој директном или индиректном надлежношћу. Имамо превелики бирократски апарат и не видим друго место где бисмо толико могли да уштедимо, колико на рационализацији трошкова администрације и комплетног јавног сектора, укључујући и јавна предузећа, на републичком, али и на локалном нивоу. Верујем да ће и приватни сектор следити државну политику штедње. Међутим, то је могуће урадити само ако постоји политички консензус....

Постоји ли ?

На основу разговора са колегама чини ми се да постоји, али он мора да се покаже и у пракси. Веома је битна и подршка јавности. Наше јавно мњење се, судећи по реакцијама последњих дана, понаша прилично конфузно: сви позивају на штедњу, а када би држава почела да смањује свој апарат, односно број запослених сигуран сам да би било повике „зашто отпуштају људе”.

Приватни послодавци нису ни чекали на државу. Већ су почели да штеде. Једна од првих реакција на кризу била је отпуштање радника?

Свака од протеклих дана у медијима помињаних фирми је случај за себе. Откази у ремонтним заводима и војним институцијама немају никакве везе са кризом – Министарство одбране је, због мањка прихода, односно посла, одлучило да смањи број запослених. Ни за отказе у „Виталу” криза сигурно не може да буде оправдање: људи и данас купују онолико уља колико им треба, као и раније. Слажем се са аналитичарима који кажу су неки приватни власници искористили прилику да све гурну под тепих кризе и сада спроведу неке рационализације које су и без кризе планирали. Али има и компанија које су оправдано своје раднике послале на привремено плаћено одсуство, јер су њихови купци на западу зауставили рад. То су праве последице глобалне кризе.

Да ли бисте у садашњим околностима смели да поновите прошлогодишњу тврдњу да Србија незапосленост може да преполови за пет година?

У нормалним околностима ми бисмо то заиста урадили за пет, а овако – вероватно ћемо изгубити једну годину. Све зависи од тога колико ће дуго криза трајати у свету, односно на потенцијалним извозним тржиштима Србије.

Стопа незапослености је у 2006. смањена са 21,6 на 18,8 одсто, а ове године ће бити још нижа. Нажалост, следећа година ће бити веома неизвесна и тешка. За неке ће вероватно бити мање посла, али ће бити отварана и нова радна места. Пре неколико недеља је, примера ради, једна немачка компанија у Свилајнцу почела изградња фабрике ауто-делова, која би са првим испорукама требало да крене већ у априлу. Још једна немачка фирма већ тражи локацију или готове објекте за погоне у којима би запослила од 800 до 1.500 људи. Све је више оних који трагају за саграђеним халама које би узели у закуп, у које би одмах унели машине, почели производњу и у ходу их реконструисали. 

Када ће доћи најављена „Икеа”?

Са њима се интензивно разговара и очекујем да ће одлуку о конкретним инвестицијама у Србији донети веома брзо. Тренутно су показали интерес за локације у Београду, Новом Саду и Нишу, постоји могућност да изграде и једну сасвим нову фабрику у Србији, али и да упосле значајне капацитете домаће дрвне индустрије.

Банке су последњих месеци постале још обазривије. И сами сте рекли да очекујете смањење понуде прекограничних кредита. На Вашу тврдњу да се средства Фонда за развој неће смањивати, министарка финансија баш ту најављује уштеде. Како ће се то одразити на привредни раст?

Верујем да ће врло брзо неке банке схватити да немају разлога да буду толико опрезне и кренуће нешто агресивније да нижим каматама и повољнијом понудом привуку клијенте. Онда ће и остале морати да их прате. А што се тиче буџетских средства, смањиће се издвајање за неке друге кредите, али не и за оне којима се посредством Фонда за развој подстичу почетници у бизнису и развој малих и средњих предузећа у неразвијеним подручјима. Било би бесмислено да у условима смањене привреде активности штедимо на кредитима за мала и средња предузећа. Напротив, средства Фонда за развој ће се увећати, али не директно из буџета. Фонду се сада јављају и неке пословне банке нудећи повољније кредитне линије са дужим роком отплате и нижим каматама него на тржишту и та могућност се разматра како би се повећало кредитирање привреде под повољнијим условима.

А на колико ћемо страних инвестиција моћи да рачунамо у наредној години, кад компаније крешу своје инвестиционе планове?

За девет месеци ове године у Србију је према подацима НБС ушло 2,65 милијарди долара страних директних инвестиција, од чега 500 милиона у трећем кварталу, када је прилив успорен. Видећемо какав ће бити учинак у последњем тромесечју. Битка за стране директне инвестиције нам тек предстоји и оне ће имати још већи значај него пре.

Шта ће нам бити оружје?

Стабилан банкарски систем, атрактивнији порески систем од других (без обзира на то што су пореске процедуре још увек компликоване и постоји велико администрирање, пореске стопе су ниже него у окружењу) и квалификована радна снага која је квалитетна и конкурентна. После усвајања буџета нужно је да се одржи један озбиљан социјални дијалог са синдикатима и са послодавцима и да се направи заједничка стратегија за наредну годину.

Рекли сте да озбиљним инвеститорима треба платити да дођу. Најавили сте да ће подстицаји важити до краја 2010. Имамо ли ми тих пара? Неки сматрају да смо „Фијату” преплатили.

О томе ћемо моћи да причамо тек када видимо коначан резултат инвестиције. Лако ћемо сабрати колико смо им дали, а колико је Србија добила. „Фијат” ће Србији донети милијарду евра инвестиција, исто толико годишње само од извоза 200.000 аутомобила, упослиће се велики број људи и оних сада незапослених... А што се подстицаја тиче, ми суштински ништа не ризикујемо, не дајемо их унапред него сразмерно њиховим улагањима: на сваке њихове две трећине улагања, ми их пратимо са једном трећином.

Има ли шансе да и „Фолксваген”, подстакнут понуђеним подстицајима, какви су дати и „Фијату”, сада ипак дође у Србију?

Не верујем да ће ико од произвођача аутомобила размишљати о инвестирању у нове капацитете док криза с којом се тренутно суочава тај сектор не прође, али произвођачи ауто-делова, текстилци и други ће се пре или касније сигурно селити са мање на више конкурентна тржишта. Није тајна да су плате у аутомобилској индустрији код нас осам пута ниже него у западној Европи: плата у аутомобилској индустрији у Италији и Немачкој је око 3.000 евра, а код нас око 450 евра.

-----------------------------------------------------------

Када стижу бесплатне акције

Грађани који су се пријавили за бесплатне акције и рачунали на тих хиљаду евра већ се осећају изневереним...

Нема разлога да се осећају изневереним. Уосталом то је законска обавеза државе. Ми нисмо одустали, спровешћемо закон и циљ нам је да грађани добију што више. Али, ваљда је свакоме данас јасно да смо, не нашом кривицом, приморани да одложимо излазак јавних предузећа на берзу, јер би било економски бесмислено да то чинимо у условима најнижих могућих цена. Не желимо да се акције највреднијих српских предузећа због светске кризе продају будзашто.

Када могу да рачунају на први новац и акције?

За месец дана биће утврђена коначна листа акционара и грађани ће добити обавештење на кућне адресе. Према до сада обрађеним пријавама процењује се да ће их бити између 4,7 и 4,8 милиона, не рачунајући запослене и бивше раднике јавних предузећа.

Који су нови рокови за приватизацију државних компанија?

Тендер за приватизационог саветника за „Галенику” је већ расписан. Очекујемо да ће приватизација бити успешна, јер има доста заинтересованих. Излазак „Телекома” на берзу се одлаже, док не прође велика криза на светским берзама. 

Шта после пропалог тендера планирате са „Јатом”? Било је разних идеја: од продаје некретнина до санирања проблема државним новцем?

Одлуком владе, министар Мркоњић је задужен да формира радну групу која би требало да сачини план реструктурисања овог предузећа, на основу кога би се направила и нова систематизација радних места и социјални програм за вишак запослених. Губитак од 20 милиона евра мора се покрити уштедама. ЈАТ има одличне пилоте и веома је поуздана компанија, због чега ће влада, после спровођења мера штедње, дати гаранције за куповину нових авиона. Реструктурисање, рационализација и модернизација су рецепт и за остала јавна предузећа.

-----------------------------------------------------------

Вратити бонусе у аеродромску касу

Да ли ће најављене мере штедње у јавним предузећима, укључујући и смањење броја запослених и ограничење зарада директора и чланова управних одбора, важити и за оне државне компаније које позитивно послују и исплаћују велике плате и бонусе, попут Аеродрома „Никола Тесла“?

Наравно, штедња мора да важи за све, па и за оне који постижу одличне резултате. У таквим компанијама, профит мора да се реинвестира, или издваја у фонд резерви, а не да се користи за исплату астрономских бонуса. Чим смо добили информацију да су на Аеродрому исплаћени огромни бонуси, дали смо налог да се тај новац под хитно врати у буџет предузећа, без обзира на то што је менаџмент остварио огромне уштеде у пословању и добре пословне резултате. Исто правило мора да важи и за сва остала јавна предузећа која позитивно послују.