Прво више гаса, а онда продаја НИС-а

Ма како се чинило да би министар енергетике Петар Шкундрић после ратификације гасно-нафтног аранжмана са Русима могао да одахне, јер је најтежи део посла завршен, за њега муке тек почињу. Од умешности преговарања са Русима које се наставља наредне недеље, а које по свој прилици неће бити нимало лако, зависиће цена по којој ће бити продата „Нафтна индустрија Србије”, као и да ли ће наша земља имати довољно гаса и у наредних 30 до 50 година пошто гасовод Јужни ток буде изграђен.

Уз све притиске који стижу и са руске и са српске стране, министар Шкундрић је оптимиста и каже да ће ово и за грађане и за привреду Србије бити један од најисплативијих послова.

Не може се догодити да се са „Гаспромњефтом” закључи купопродајни уговор за НИС а да се пре тога не договори капацитет гасовода који ће проћи преко Србије. То мора да буде уговор којим ће се дефинисати и шта би се десило уколико се цео пројекат не реализује у предвиђеном року – рекао је Шкундрић гостујући у Пословном клубу „Политике”.

Министар економије Млађан Динкић је пре неколико дана рекао да је при крају усаглашавање платформе за преговоре с Русима. Хоћете ли нам рећи детаље у вези са тим?

То вам нећу открити. Преговори између држава не треба да се воде преко медија. Уосталом, било који купопродајни однос не одвија се пред лицем целе јавности. Кроз уговор с руском страном морамо подједнако да заштитимо сва три основна елемента уговарања – градњу гасовода Јужни ток, завршетак подземног складишта Банатски Двор, као и продају 51 одсто капитала НИС-а.

Да ли је реална Динкићева најава да ће цена од 400 милиона евра за НИС бити повећана?

Процену вредности НИС-а коју је урадила ревизорска кућа „Дилоит и Туш” неко сматра тржишном, а неко једноставно проценом.

Шта Ви сматрате?

За мене је то више процена. Мислим да је добро имати процену за обе стране.

У извештају „Дилоита” пише да ова процена не може да се користи као полазна основа за НИС, већ само за поделу бесплатних акција грађанима Србије?

Не желим то да коментаришем. Добро је имати процену, а нормално је и да желимо да постигнемо најбоље резултате за нас, као и Руси за себе.

Шта је, по Вашем мишљењу, најбоље за Србију?

Веома је важно да капацитет гасовода буде већи од договорених 10 милијарди кубика гаса, што споразум и омогућава. То је у интересу и Србије и Русије. Нећу наводити у бројкама колико бисмо зарађивали од наплате таксе за пролазак гаса, јер ће она зависити од капацитета гасовода и договора о могућној висини таксе. Таксе нису свуда исте, због чега свака та цифра и може бити подложна критици. Али, сигурно је да ће Србија имати огромну корист од тог посла.

Тај капацитет зависи и од крајњег корисника. Не могу Руси да кажу да ће преко територије Србије проћи 30 милијарди кубика гаса, а да немају коме да га продају?

Ради се озбиљна анализа која сагледава тржишне потребе за гасом посредно по његовом пуштању у рад 2013. године, али и у наредних 30 година, а уговором се може утврдити које су то количине које ће нама бити доступне и гарантовати задовољење наших потреба. Земље преко којих ће Јужни ток пролазити исказале су велики интерес да градња што пре почне и мислим да задовољење Европе неће бити тако брзо постигнуто ни по реализацији тог гасовода. Захтеви тржишта су све већи. Данас руски гас покрива око 25 одсто европског тржишта, њихови извори су на нивоу 35 одсто светских резерви, што је један од разлога зашто се и прави стратешко партнерство између Европске уније и Руске Федерације.

Да ли можемо очекивати неке погодности када је цена гаса у питању?

Преговараћемо и о томе.

Када се преговори настављају?

Они нису ни престајали. Први технички разговори на нивоу „Гаспрома” и „Србијагаса” почеће у уторак, 16. септембра. Реч је о разговорима везаним за техничке детаље. Дакле, неће се разговарати о стратешким питањима, већ о појединим техничким детаљима, да бисмо што пре дошли до услова за оснивање заједничког српско-руског предузећа које ће градити Јужни ток.

Да ли је у овом часу познато шта се од имовине НИС-а продаје Русима, с обзиром на то да се у власништву компаније налазе само лого и печат фирме?

У основи знамо, али не бих о детаљима. Заборавља се да када се говори о 400 милиона евра да у споразуму пише да је руска страна у обавези да изврши докапитализацију компаније од минимум 500 милиона евра. Уговором можемо да прецизирамо и ниво капацитета и квалитета који мора да се постигне. Учинићемо све како бисмо постигли најбољи резултат.

Да ли ћемо Русима продати гасна и нафтна налазишта?

Нафтна и гасна налазишта су национално и природно богатство које не може да припадне ниједној компанији. „Гаспромњефт” може да добије право на експлоатацију нафте и гаса, али ће за то плаћати одређене таксе.

Чиме ћете руску страну обавезати да на време испуњава обавезе из купопродајног уговора. Имамо случај с „Лукоилом”, који је пре пет година купио „Беопетрол”. Сада им истиче рок за реализацију уговора, а они нису испунили своје обавезе?

Мора да се направи квалитетан уговор и са становишта међународних правних норми како бисмо заштитили наше интересе у случају спора. Али, нема квалитетног преговарања ако постоји било какво наметање и притисци с једне или с друге стране. Морамо закључити посао уз једнако поверење и Србије и Русије.

Како се слажете са потпредседником владе Млађаном Динкићем сада уочи наставка преговора с Русима? Како ћете га убедити да пристане на понуду од 400 милиона евра за НИС?

Жеља и обавеза ми је била да не доведемо у питање ратификацију споразума и – нисмо. Влада сада треба да спроведе у дело оно што је Народна скупштина ратификовала.

А шта ако се министар Динкић заинати и каже: „Нећу да продам НИС испод цене“?

Ми ћемо као делегација имати утврђену платформу за преговоре. Њу прихвата влада и обавезујућа је за све, али пружа сваком од нас могућност да постигнемо бољи резултат него што је записано.

Руси се баш нису прославили у Србији. Ни по питању „Лукоила”, ни „Ђердапа” нису испунили своје обавезе?

Када је у питању руска нафтна компанија „Лукоил”, ни ми ни они нисмо испунили све оно што је уговором било предвиђено и обавезујуће...

Шта ми нисмо урадили?

Реч је нерашчишћеним имовинско-правним односима који су у надлежности Града Београда због чега ће се ускоро водити разговори, како би „Лукоил” што пре могао да реализује све што је предвиђено. Слично је и када је у питању „Ђердап”, нисмо све учинили, ни ми ни они.

Последњих година стално се одлаже изградња Термоелектране „Колубара Б” и блока 3 у ТЕ „Никола Тесла Б” . Када ће коначно почети њихова градња?

До краја године биће сређена документа за изградњу „Колубаре Б” и сигурно ће ући у процедуру. Очекујем да ће следеће године почети градња која би требало да буде завршена до 2014. године. За последњих више од 20 година није изграђен ниједан нови енергетски капацитет, због чега је нашој земљи неопходна изградња електране „Колубара Б”, снаге 700 мегавата. Паралелно са тим, планирамо и почетак трећег блока у Термоелектрани „Никола Тесла Б”, такође снаге 700 мегавата.

Ремонт Хидроелектране „Ђердап 1” одлаже се већ дуго због чега је Србија изгубила на десетине милиона евра. Када ће коначно бити обновљен тај енергетски потенцијал?

Од 2003. године, када је потписан уговор, није много урађено. Проблем је што није био ратификован међудржавни споразум о бившем дугу Русије према Србији и дошло је до застоја. Прва ствар коју сам као министар рударства и енергетике покренуо било је управо то питање генералне реконструкције ХЕ „Ђердап 1”. Тим поводом предузели смо одређене мере и обавили разговоре у Москви, након чега смо добили предлог протокола о измени и допуни уговора како разрешити тај спор. Наш експертски тим ће проучити предлог и у наредних месец дана доћи ће до усаглашавања. Додатним анексом дефинисаће се уговорне обавезе према измењеној цени. Очекујем да комплетно Хидроелектрана на Дунаву буде обновљена за пет година.

Када ће бити завршена пројектна документација за изградњу Хидроелектране „Бук Бијела”?

Када је у питању изградња Хидроелектране „Бук Бијела”, снаге 450 мегавата, за сада је само једна непознаница – евентуално учешће Црне Горе. Ако електрану буду градиле Србија, Република Српска и Црна Гора, она ће бити веће снаге. Иницираћемо разговоре са Црном Гором и видети да ли су заинтересовани да учествују у том пројекту, а ако не буду – прилагодићемо се ситуацији и са Републиком Српском градити хидроелектрану мањег капацитета. Осим мањка енергетских капацитета, разлог за изградњу је и то што морамо повећати учешће чисте енергије, јер сада 71 одсто енергије производе електране користећи угаљ, а 29 одсто се произведе из хидропотенцијала.

Када ће ЕПС престати да ниском ценом одржава социјални мир? У Хрватској на основу социјалне карте ту могућност користи милион домаћинстава, а у Србији само 400.000 потрошача?

Ово питање би, у сарадњи са Министарством рада, могло бити брзо решено. Наш циљ је да се повећа вредност националне електроенергетске компаније пре него што буде реструктурисана, а то је могуће само са тржишном ценом електричне енергије, али где би социјално угрожена домаћинстава плаћала нижу цену.

-----------------------------------------------------------

Хоћу да ЕПС остане државни

„Дејли телеграф” је објавио да су постојали притисци на одређене министре у влади да се НИС прода аустријском ОМВ. Да ли је било притисака на Вас?

На мене нико није вршио притисак. Око овог посла су се испреплетали различити интереси, и то на глобалном нивоу.

Да ли ће „Електропривреда Србије” бити приватизована у Вашем мандату?

Део моје животне и политичке филозофије је да нешто треба оставити и будућим нараштајима. Таквих капиталних ствари ретко се ко лако одриче. Замислите да је комплетно приватизован енергетски сектор. У том случају, цена електричне енергије би сигурно за 50 одсто била виша. Јесте предвиђено да се крене са реструктурисањем, али моје залагање биће да држава сачува контролни пакет акција, као и да ЕПС добије стратешког партнера.

Протеклих година ЕПС је имао суфицит у каси, али је прошле године забележио губитак од готово 100 милијарди динара. Шта је узрок?

Нисам испитао шта је узрок толиком минусу, али ће сигурно наше стручне екипе утврдити зашто је до тога дошло.