Бура због проповеди

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 15. марта – Претендент за америчког председника Барак Обама хитно је предузео опсежну операцију за смањивање политичке штете коју му је, ненамерно али поприлично, нанео његов свештеник и пријатељ Џеремаја Рајт. „Не слажем се с његовим управо објављеним изјавама, које су запаљиве и запрепашћујуће”, поручио је илиноиски сенатор и позвао бираче да му остану верни. „Просуђујте о мени на основу мојих уверења, идеја и залагања за јединство наше нације”, апеловао је, ограђујући се од Рајтових проповеди које су узбуркале америчку јавност, а које су конзервативни кругови искористили да појачају подозрење према Обаминој „подобности”. Обама је прецизирао да му је Рајт био „духовни а не политички саветник”. Његов штаб је саопштио да контроверзни свештеник више није учесник у Обаминој изборној кампањи, без објашњења да ли је Рајт одстрањен или се сам повукао.

Посредством свих главних телевизија, Америка је јуче била просто опседнута снимцима Рајсових проповеди, које је интонирао као да „сеје муње и громове”. Његове оптужбе на рачун система и спољне политике Америке, биле су тако жестоке да их поједини медији нису цитирали у целини, док су други упозоравали публику да садрже „некима неприкладне речи”…

Критике система

Уместо „Нека Бог благослови Америку”, како се каже у овдашњој патриотској песми, треба рећи „Боже, нека је проклета Америка”, узвикнуо је недавно Рајт, обраћајући се следбеницима његове чикашке верске организације Јединствено тројство Христове цркве, чији је припадник већ 20 година и Обама. Низом вакела, последњих година и недеља, оптужио је земљу у којој живи да је као расистички „Кју клукс клан”, да „грађане третира као да нису људска бића”, да се „Америка понаша као да је она Бог”, да њоме „владају бели богаташи”, да се у њој „не мари за црнце” већ им „власт даје дрогу и због њих гради веће затворе”…

Снимци са оваквим његовим порукама већ се дуже продају на Интернету цркве, али су сада, у заоштравању изборне кампање, нагло и бурно ушли у најшири јавни оптицај. У једној од беседа, убрзо после терористичких атентата, отетим путничким авионима 11. септембра 2001. године на Њујорк и Вашингтон, он је, подсећа се, сугерисао и да је Америка својим потезима „привукла” такве нападе. „Бомбардовали смо Хирошиму и Нагасаки… подржавали смо државни тероризам против Палестинаца и Јужноафриканаца а сада се љутимо што се ствари које смо чинили у иностранству дешавају на нашем тлу”…

Страсти је распламсао, чини се, нарочито јучерашњи напис у листу „Вол стрит џорнал”, чији аутор тврди да је Рајт рекао, уз остало, и да је „Америка убица број један у свету”, да „увози дрогу, извози оружје и обучава професионалне убице”, да јој „људски живот ништа не значи кад циљевима оправдава средство”, да је одавде „кренуо вирус сиде” и да Америка „свој животни стандард одржава тако што Трећи свет држи у сиромаштву”…

Анкете показују, додуше, да је већина Американаца незадовољна укупним стањем у земљи и њеним поступцима у иностранству, али се не памти да је тако оштре критике на рачун Вашингтона упутио неко близак аспиранту за шефа Беле куће. Веза између њих двојице не почива, како произлази из Обаминих објашњења, на околности да су обојица припадници црне расе, већ из чињенице да га је (после одгоја у нерелигиозној породици) 1998. Рајт привео вери (хришћанској), да га је 1992. венчао с Мишел Робинсон, а потом и крстио њихове две кћери Мелију и Наташу (рођене 1998. и 2001).

Обама каже да никад није чуо Рајтове говоре какви су данас на тапету. Ценио је „његове духовне проповеди” које су га инспирисале и да свој бестселер наслови са „Смелост наде”.

Обама је и досад бивао на удару овде моћних конзервативних кругова, који су га критиковали за припадност цркви „црначког сепаратизма”, а неки се нису либили ни да га лажно називају муслиманом (због оца Кенијца и очуха Индонежанина, мужева у два брака његове мајке, америчке белкиње) чији је „задатак да разори САД”. Замерано му је и што је с ревера скинуо значку са америчком заставом, иако је објаснио да он родољубивост доказује поступцима а не беџевима.

Његовој супрузи Мишел је пребачено што је недавно рекла да је „сада први пут поносна на Америку”, а неки сада то повезују као „последицу” поменутих проповеди. Рајтов верски курс се, додаје се, идентификује као црначка верзија „теологије ослобођења”, нарочито јаке у Латинској Америци, која се залаже за више социјалне правде, због чега неке њене свештенике називају „црвеним (левичарским) поповима”…

Различите процене

Оригиналност да овдашња Демократска партија у финалу унутарстраначког надметања има кандидате који би били премијерни у Белој кући – први црнац или прва жена на челу државе – испоставља се све више као „камен неугодног раздора”. У први план избијају поделе по расној и полној основи, мада се поборници таквих линија учестало одстрањују из оба табора.

Иако вероватно извлачи вајду из ових бура, републикански кандидат Џон Мекејн ни сам није имун на последице верских диференцијација. Једном од његових подржавалаца, протестантском телевизијском проповеднику, пребацује се да је омаловажавао католике. Замерке се упућују и председнику Џорџу Бушу због „блискости” с неким „такође радикалним” проповедницима.

Али, сада је у центру таквог „преиспитивања” Обама, политичар који је добио највише гласова у досадашњем надметању за страначке председничке номинације. Уз изјаве изричитог неслагања са запаљивим проповедима свог свештеника, он напомиње да Рајт (66) овог месеца одлази у пензију, па да тако нестаје и проблем који је дотични изазвао својим вакелама.

Процене посматрача нису јединствене. Једни слуте да је Обама запао у велике тешкоће, док други мисле да му је то нова прилика да докаже да је „мимо свих шаблона”.