Железницe гасе 16 пружних праваца

Шта ће се догодити са око 850 километара нерентабилних пруга, које праве губитке „Железницама Србије“ није сигурно ни после неуспешног јавног позива локалним самоуправама које за сада углавном нису заинтересоване да преузму њихово одржавање. На списку деоница које чека можда и затварање, како сазнајемо, налази се 482 километра или 16 пружних праваца, углавном у Војводини, на којима и по 20 година не саобраћају возови. Реч је о правцима попут пруге Кањижа–Сента од 22 километра, Бечеј–Сента у дужини од 36 километара или Братинац–Костолац од 15 километара. Ови пружни правци су, према извештају „Инфраструктуре железнице“, нерентабилни, а ово предузеће ипак мора да плаћа комплетно одржавање и друге дажбине, као њихов власник.

Са друге стране, проблем је и финансирање и одржавање шест пруга у дужини од 360 километара на којима се одвија саобраћај, али на којима ово предузеће бележи годишњи губитак од 250.000 евра. Један од примера је правац Дољевац–Мердаре у дужини од 88 километара на коме „Инфраструктура железнице” годишње изгуби 60.000 евра, сазнаје „Политика”.

Иако је јавни позив на адресе локалних самоуправа стигао још почетком јуна, одзива није било, првенствено због недостатка новца посебно када се зна да је реч о врло запуштеним пругама. Интересовање су показале само општине Шид, Сремска Митровица и Параћин.

Како каже Саша Пауновић, председник општине Параћин, њихова идеја је

да пруга Параћин–Поповац остане у употреби, а одржаваће је кроз јавно приватно партнерство са Цементаром „Беочин”.

– Ова пруга иде до села Поповац где се налази цементара, а иначе пролази и поред Стакларе „Параћин”. Цементара је и раније била заинтересована за коришћење пруге, а за нас је битно да општини постану доступни неки други пружни правци који нису у функцији, а „Железница” их је задржала. Разлог је то што имамо великих проблема са укрштањем остале инфраструктуре са тим старим пругама, а неки делови се могу користити за изградњу нове инфраструктуре – каже Пауновић и додаје да општину ово ништа неће коштати, јер ће одржавање пруге финансирати цементара.

На питање како коментарише то што остале општине нису показале интересовање каже да је то разумљиво пошто локалне самоуправе немају новца и овај посао би за већину представљао огроман терет.

Управо то је разлог што и даље нема заинтересованих ни за одржавање око 180 километара пруга у средњем Банату. Деонице Зрењанин – Сечањ – Вршац – Бела Црква и Римски шанчеви – Орловат су нерентабилне, а локалне самоуправе и када би удружиле све буџете, како кажу, не би имале довољно новца за њихову санацију.

Професор Грађевинског факултета у пензији Александар Цветановић каже да је рационалан потез „Железнице” да престане да улаже новац у правце на којима је више особља него путника, али да је демагошки нудити посао одржавања локалним самоуправама које за то немају ни новца ни организације. Исти случај је и са најавама да ће неко да купи те пруге.

– Најбоље би било да се те деонице замрзну и да сачекају боља времена. Никако их не би требало отуђити, јер су коридори, односно простор који заузима пруга, богатство кога се не треба одрицати. Они су најважнији, а држави би било најјефтиније да те правце, који су нерентабилни на, неки начин конзервира и обезбеди ту имовину, каже проф. Цветановић и додаје да се то свуда у свету решава на исти начин.

Железница је, како објашњава, свуда у Европи нерентабилна и тамо где је има, она је одраз комфора људи и подршке привреди. Ми немамо привреду, а и оних који могу да плате комфор је све мање, каже наш саговорник.