Блоковска подела бирача

Захваљујући томе што су у другом кругу председничких избора који је одржан 21. јануара имале своје кандидате, Демократска странка и Српска радикална странка знатно су профитирале.

Према истраживањима јавног мњења, референдумски карактер ових избора на које је изашло око 4,3 милиона бирача утицао је и на раст страначке популарности ДС-а и СРС-а. Будући да у странкама већ најављују и да ће на ванредним парламентарним изборима који ће бити одржани 11. маја грађани такође бирати између два блока у Србији, проевропског и онога за који би се могло рећи да показује евроскептицизам, очекивања истраживача јавног мњења су да ће рејтинзи ове две партије још порасти, односно да ће се бирачи неких мањих партија приклонити једном или другом кључном играчу–демократама или радикалима.

Резултати истраживања „Медијум галупа” који су објављени крајем прошле недеље показују да Српска радикална странка тренутно има највећу подршку у бирачком телу – 39,4 одсто, односно за око два одсто више од подршке коју заједно имају ДС и Г17 плус пошто би за њих гласало 37,5 одсто грађана ( на прошлим изборима заједно су добили 29,5 одсто гласова).Популарност СРС-аје у односу на јануарске изборе прошле године порасла за око 10 одсто.

Пораст популарности своје странке Јелена Марковић, портпарол ДС-а, за наш лист, објашњава енергијом коју је донела Тадићева победа. На питање да ли је то „врх” или могу још да „расту” она каже да ће то зависити од наступа који ће имати у предизборној кампањи и од атмосфере у којој ће се она одвијати. „Пошто се предвиђа да ће кампања имати референдумски карактер, та синергија ће донети више гласова него што би то било на ’уобичајеним’ изборима”, каже Јелена Марковић.

Према резултатима „Галуповог” истраживања посебно забринути би требало да буду у коалицији ДСС–НС пошто су са 16,6 одсто пали на 10,3 одсто. И Светлана Логар из „Стратеџик маркетинга” је у изјави за Б 92 рекла да „Демократска странка има један благи успон, а ДСС пада и, у суштини, када би сада били избори и када би сама изашла, таман би прешла цензус”. Према њеним речима ЛДП, „као релативно нова странка”, у врло је благом, али константном успону и однедавно, ДСС и ЛДП су се изједначили.

Међутим, Борко Илић, потпредседник ДСС-а, подсећа да је иста агенција направила велику грешку када је уочи другог круга председничких избора у јесен 2002. године прогнозирала да Мирољубу Лабусу недостаје само два процента гласова да би победио Војислава Коштуницу, а испоставило се да је Коштуница добио чак милион гласова више од Лабуса, односно резултат је био 66 према 45 одсто у корист Коштунице. На опаску да и „Медијум галуп” бележи пад њихове популарности, Илић каже да није видео то истраживање.

На питање шта говоре резултати истраживања којима они располажу Илић каже да су последњи резултати које имају из новембра прошле године, а од тада се пуно тога догодило. Он није желео да прогнозира какав ће резултат имати на мајским изборима.

„Сачекаћемо резултате избора да бисмо сазнали колико ће грађана гласати за ДСС, па ћемо видети да ли ће тада ’Стратеџик маркетинг’ да буде забринут за свој кредибилитет, али се плашим да он њима не значи много”, каже Илић.

Извршни директор Цесида Зоран Лучић ограђујући се тиме да су релевантни резултати само оних истраживања која се спроводе недељу дана уочи избора, каже да је ово ипак прави време за изборе што се тиче ДСС-а.

„Проласком времена он би само губио бирачко тело. ДСС се угнездио између демократа и радикала. Део његовог бирачког тела, пошто се примакао радикалима, отићи ће ДС-у. Сва наша истраживања казују да 50 одсто оних људи који кажу да гласају за ДСС тврде и да им је ДС блиска странка док само 20 процената ДСС-ових бирача нагиње ка радикалима”, каже Лучић. Ипак, и то расположење у ДСС-у мерено је пре свађе коалиционих партнера и пада владе.

Лучић сматра да се приближавање ДСС-а радикалима неће битно одразити на резултат Коштуничине странке. „ДСС ће сигурно добити и нешто радикалских гласова, као што ће и део њихових бирача гласати за СРС. Кад се превише приближите неком другом то је онда мртва трка ко ће коме да отме бираче”.

Према мишљењу Предрага Лацмановића, директора агенције „Фактор плус” последњи Коштуничин адут је да пробуди национално у својим бирачима и убере који поен. „Ту му прави проблем СРС који на неки начин има резервисано такво деловање, јер су они од самог почетка ’гурали’ и националну и социјалну причу”, каже Лацмановић који је уверен да се ова странка полако „топи” јер њихови бирачи нису начисто да ли ће ова странка ући у коалицију са ДС-ом или СРС-ом.

Ништа боље у прогнозама не пролази ни Г17 плус. Неки, попут Винка Ђурића, директора агенције „Ипрес”, тврде да они у овом моменту не би прешли ни цензус. Судећи према недавној изјави Бојана Пајтића, потпредседника ДС-а, који је за Б92 рекао да ће на листи његове странке за предстојеће парламентарне изборе поново бити представници многих националних заједница које живе у Србији, а да би било добро да се ту нађе и Г17 плус „због евентуалног ризика да та странка не пређе изборни цензус за улазак у парламент”, у ДС-у деле мишљење аналитичара.

У Г 17 плус су разочарани оваквим ставом ДС-а. Како за „Политику” каже Никола Папак, шеф Информативне службе ове странке, они не праве коалиције са сродним странкама да би прешли цензус него да би се након избора у Скупштини Србије формирао блок који ће имати већину како би могло да се настави са реформама и европским интеграцијама.

„Ми за разлику од Пајтића то не схватамо тако уско страначки. Идеја је да се направи шири европски блок који ће имати већину у парламенту. У току је истраживање рејтинга странака које смо наручили па ћемо видети како стојимо. Уосталом, прошле недеље је објављено истраживање рађено након проглашења независности које показује да заједно са ДС-ом имамо готово 40 одсто гласова”, објашњава Папак.

Међутим, истраживање „Медијум галупа” на које се позива Папак обављено је почетком фебруара, а то значи пре једностраног проглашења косовске независности.