Хоће ли држава да сачува Танјуг

 – Статус новинске агенције Танјуг биће предмет анализе – казао је за „Недељник” министар културе и информисања Владан Вукосављевић и додао да постоје ситуације у којима је добро да држава остане у медијима. Опстанак Танјуга након Владине одлуке о његовом гашењу из октобра 2015. новинарска удружења посматрају различитом диоптријом. Док председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић у изјави за један портал тврди да је у случају Танјуга реч о „нескривеном кршењу закона и незабележеном политичком волунтаризму”, генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић не схвата ниједан аргумент због којег би ова агенција требало да престане са радом.

– Готово годину дана Танјуг ради као приватна фирма, иако нема власника, опстали су и, смањењем броја запослених, постали конкурентни. Чињеница је да је једина субвенција коју су наставили да добијају од државе коришћење просторија и нешто опреме, али не сме се заборавити ни то да, због нерешеног правног статуса, нису могли да учествују у пројектном финансирању – казао је Брајовић за „Политику”.
Након два неуспела круга приватизације, ова агенције престала је правно да постоји 31. октобра 2015. године. Тад је истекао рок за приватизацију медија и истовремено престао да важи и Закон о Танјугу. Неколико дана касније Влада је донела одлуку о њеном гашењу. На овај начин запослени у Танјугу остали су ускраћени за право да бесплатним преносом акција постану власници, иако је Закон о јавном информисању предвидео ту могућност.
Иако је било предвиђено да свих 188 радника добије отпремнине, менаџмент је скоро половину запослених преко телефона обавестио о отказу. Ову информацију демантовала је директорка Танјуга Бранка Ђукић саопштењем у којем се наводи да је „одлуком о престанку рада јавног предузећа одлучен и радно-правни статус запослених”.
– У складу с тим, ниједном запосленом отказ није дао директор Танјуга, јер су сви без посла престанком рада агенције, о чему је одлуку донео оснивач – тврдила је тада директорка Танјуга.

Док је један део јавности гашење наше најстарије новинске агенције видео као наставак медијских реформи, други су као аргумент против наводили да многе европске земље имају националне новинске агенције. Такав пример следе и наше комшије, па је Словенија одмах по проглашењу самосталности основали СТА, Хрватска има Хину, Бугари БТА.

Готово нико од политичара из владајуће коалиције није био спреман да одговара на питања ко је крив за судбину Танјуга. До јавности је стигла само вест да је премијер Александар Вучић „оштро критиковао” тадашњег министра Ивана Тасовца због те одлуке. Тако је јавио Танјуг.