Све задуженији с истим платама

Иако зараде последњих година мање-више стоје у месту у реалним износима грађани су све задуженији. У односу на период од пре десет година задуженост по становнику увећана је практично два и по пута и сада сваки становник банкама у просеку дугује 940 евра. У 2006. години та задуженост је, поређења ради, износила 401 евро, а у 2012. години тај износ је дуплиран.

Највише се банкама дугује по кредитима и то у просеку 867 евра, за минус по текућем рачуну просечна позајмице је 30 евра, за кредитне картице дуг је 38 евра, а за куповину на лизинг, када се најчешће купују кола или нека опрема за фирму, дуг је шест евра по становнику.

Грађани Србије су ипак мање задужени од осталих „станара” бивше Југославије, јер се процењује да Хрвати у просеку дугују 4.000 евра, Словенци 11.000 евра, а Црногорци око 1.600 евра.

Подаци Удружења банака показали су да су банкари од 711 хиљада милијарди динара укупних кредита грађанима више од половину те суме одобрили за стамбене кредите. За кров над главом и реновирање одобрено је око 380 хиљада милијарди динара. Разумљиво је да су стамбени кредити „однели” највише пара,  јер се ради о животном улагању од неколико десетина хиљада евра. Анкетирали смо неколико највећих банака и показало се да је просечни износ стамбеног кредита око 40.000 евра што показује да су грађани куповали некретнине у вредности од око 50.000 евра.

Друго место држе готовински кредити којих је одобрено 248 хиљада милијарди динара што је око две трећине износа стамбених кредита, а што несумњиво указује да су грађани и даље „кратки” за многе своје потребе. У случају кеш кредита банке најчешће одобравају износе у распону од 250.000 до 400.000 динара.

Уколико се погледа сува статистика највећа тражња грађана је за рефинансирајућим позајмицама што несумњиво осликава задуженост грађана. Јер, када узму рефинансирајући кредит део новодобијене суме иде на отплату старог дуга, а део за нове потребе дужника. Отуда су просечни износи рефинансирајућих зајмова у банкама значајно виши од готовинских и крећу се од четири па до пет, шест хиљада евра. Од почетка ове године ови кредити су порасли за више од 30 одсто. Додатни разлог за веће интересовање је што грађани користе садашње ниже камате да отплате зајам узет по скупљим условима.

Властимир Вуковић, члан Извршног одбора НЛБ банке каже да се клијенти најчешће опредељују за кредите који им омогућавају да једним задужењем обезбеде средства за више потреба, било да се ради о класичном готовинском или о кредиту за рефинансирање за које се одлучују грађани који већ имају нека задужења. Кредитом за рефинансирање могу да обједине постојеће обавезе по неком кредиту, кредитној картици или дозвољеној позајмици и додатни износ који им је потребан у датом тренутку. Ове године, примећује се и раст тражње за стамбене кредите.

У Интеза банци кажу да се током првих осам месеци ове године наставља тренд стабилног раста пласмана становништву, уз повећање реализованих готовинских кредита од 54,5 одсто у односу на исти период протекле године.