Звиждуци Милановићу, овације Пленковићу

Изнуђени одлазак Зорана Милановића са политичке сцене Хрватске после пораза на парламентарним изборима, и то с ореолом човека који ствара конфликте, како у земљи, тако и ван ње, и успон новог лидера десничарског ХДЗ-а Андреја Пленковића, с потпуно другачијим, „европски умивеним лицем” – слика је данашње Хрватске, коју ни најбољи политички прогнозери нису могли да наслуте. Прозивке на рачун одлазећег председника СДП-а не престају, а политичке акције његове странке на најнижем су нивоу од када је дошао на њено чело 2007. године. Хрватска је данас земља у којој се десница приказује као умерена и конструктивна, а левица као оштра и искључива.

Милановићевим ликом ових дана се бавила и председница Колинда Грабар-Китаровић, која се због изборне кампање суздржавала од коментара.

„Једине изборе добио је против Јадранке Косор, која никад у политици није добила ниједне изборе”, рекла је Грабар-Китаровић у разговору за „Глобус”, а попут многих на хрватској политичкој сцени, бавила се и његовим психолошким профилом.

„Власт и моћ претворили су Милановића у арогантну и конфликту особу. Све би се то још могло колико-толико толерисати да се није пренело на целокупно хрватско друштво”, оцењује она, описујући га као некада „пристојног и доброг дечка”, коме се нешто чудно десило после уласка у политику.

Од хрватске председнице, која је некад и сама била део најекстремнијег крила Хрватске демократске заједнице, свакако се нису могле чути похвале на Милановићев рачун, али је он сам дао повод за све критике које му се после ванредних избора у Хрватској упућују. Ни после изборног пораза (а био је убеђен да ће његова десничарска реторика пресудити) није увидео у чему је грешио. Стално је понављао да је мала излазност крива за изборне бројке које му нису ишле у прилог, релативизовао своје изјаве о усташком пореклу и показао колико је због свега љут, избегавајући да честита ХДЗ-у и Пленковићу. Све је то још више у целокупној јавности, а не само међу његовим политичким противницима, учврстило слику о њему као политичком негативцу.

На другој страни политичког спектра, такорећи као политичка звезда у успону, налази се Андреј Пленковић. Како је то приметио хрватски дневни лист „24 сата”: „Дошао, ћутао, победио”. Иако је мало ко веровао да ће бриселски ђак успети да се наметне и партији и јавности, Пленковићу је то ипак успело за непуна два месеца од када је преузео руковођење партијом после смене Томислава Карамарка.

Његов долазак на чело ХДЗ-а, међутим, како кажу извори нашег листа из Хрватске, није случајност, већ је дуго припреман, подупрт многим лобијима. Карамаркова афера само је била прилика да се тај план реализује.

Срби у Хрватској, Београд и део тамошње јавности желе да верују да је промена на челу ХДЗ-а истинска, да је ова десничарска партија раскрстила с екстремизмом, шовинизмом и да ће Хрватска, предвођена Пленковићем, у правом смислу бити држава Европске уније.

Можда би, ипак, требало сачекати с превише оптимистичким закључцима. Највећи број чланова и присталица ХДЗ-а, иако су прихватили новог вођу странке, неће се, ипак, тако лако одрећи идеологије по којој је странка позната. То је било јасно и на завршном партијском митингу пред изборе, на загребачком Цветном тргу, кад је млако примљен Пленковићев говор о циљевима Хрватске као чланице ЕУ и њеном привредном расту, док су овације доживели само говорници који су подсећали да ни Хрватска ни Загреб никад више неће бити црвени”, а ни сам Пленковић није пропустио да спомене „Милошевићеву агресију”. Он свакако мора да има у виду чињеницу да бирачко тело ХДЗ-а и те како подржава екстремне функционере партије, што се показало и на овим изборима, кад су Златко Хасанбеговић и још неколико њих из врха партије однели највећи број такозваних преференцијалних гласова (бирачи су их заокружили на партијским листама као људе које желе да виде у Сабору).

Дакле, Пленковић успева да „плива” у странци између десног и „европског” дела, а пред њим је још један изазов – формирање нове владе условљено захтевима Моста, као треће по снази групације. Нема дилеме да је њихов уцењивачки потенцијал после обезглављивања СДП-а ипак мањи. Иако разлика од седам саборских заступника у корист ХДЗ-а, науштрб СДП-а, није превелика, после Милановићевих речи да је коалиција његове странке и Моста у домену хипотезе, СДП је био избачен из игре. Према неким најавама, Мост неће одустати од захтева да се неки закони донесу пре формирања владе, односно одмах по конституисању Сабора, али је ипак спреман и на уступак да се доношење неких закона одложи. Из оба табора најављују да би та влада могла бити формирана ускоро, а уколико се то деси, лидер Моста Божо Петров сигурно ће добити место председника Сабора.

Ова коалиција може рачунати и на гласове мањина, барем оне српске. То је већ најавио и Милорад Пуповац, потпредседник СДСС-а, док је заступник чешке мањине Владимир Билек напоменуо да се „зна ко је релативни изборни победник” с којим ће мањине разговарати. Нова коалиција могла би да добије још неког заступника, рецимо два места Милана Бандића и једно које је освојила Хрватска демократска странка Славоније и Барање Бранимира Главаша. Сасвим довољно за комотно владање.

(Шпиро Радуловић)

Све више целих породица сели се на Запад

„Био је само нормалан и пристојан. То је било довољно за победу, али неће бити довољно за извлачење наших кола из глиба”, оцењују хрватски медији, описујући постизборно стање после победе Пленковића. Хрватској следеће године доспева на наплату 27 милијарди куна, у овој земљи очекују репрограм дуга, али су свесни и да тако не може унедоглед.

Економисти кажу да је императив покретање нових пројеката како би људи нашли посао у земљи. Наиме, велики проблем с којим се Хрватска суочила од уласка у ЕУ јесте масовно исељавање читавих породица у западне земље, поготово у Немачку. То је у овој земљи већ достигло забрињавајуће размере.

Пленковић је обећао да ће у следеће четири године смањити јавни дуг за 10 одсто, али га критикују што није рекао како ће то да уради. Обећано је смањивање пореза на добит са 20 на 18 одсто, а за мала и средња предузећа на 12 одсто, снижавање стопе ПДВ-а на струју, репроматеријал за пољопривредну производњу, дечију храну…