„Берба грожђа” без довољно – грожђа

Вршац – Вршачка четвородневна привредно туристичка манифестација, 59. по реду, протиче без довољно грожђа и „Вршачких винограда”, традиционалног снабдевача у овој прилици, посебно. Неко од малих виноградара поставио је само један штанд у центру града, али је он недовољан за више од 100.000 гостију и домаћина, па је народ привучен манифестацијом у част грожђа и вина упућен на – Зелену пијацу, где код ситних произвођача цена килограма достиже и 150 динара.

То се у протеклих 58. „Берби грожђа” ниједном није догодило.

Штавише, до сада су петнаестак дана пре и исто толико после „Бербе грожђа”, на више места у граду, „Вршачки виногради” постављали штандове на којима је стоно грожђе продавано обично по дуплој нижој цени од пијачне, па су се слатким зрном, пуним сунчаних дана, снабдевали и житељи суседних општина.

Петар Олах, познати вршачки трговац, некада комерцијални директор у великом, сада непостојећем предузећу „Промет”, још у августу је за ову прилику у Ђевђелији наручивао стоно грожђе, како би га било у понуди, јер га у то време Вршац није имао довољно. Како су наши саговорници приметили, сада није понуђено ни довољно вршачких вина.

– Због недовољних количина стоног грожђа, уочи ове манифестације људима из „Вршачких винограда” бих, коректно, најавио куповину у Македонији пет тона слатког зрна, а они би ми увек предлагали да учетворостручим планирану количину. Реаговао бих уз бојазан „а шта ћу ако ми грожђе остане непродато, а није за чување”. Одговорили би ми: „Преузећемо га и прерадити у нашем подруму, нећеш га бацити, не бој се.” Међутим, никада ми од 20 тона нарученог грожђа није остајало ни зрно – каже Олах и наглашава да вршачко грожђе, не само по мишљењу домаћина, већ и гостију, има посебан укус. „Отуда код нас и у свету и постоји категорија географског порекла грожђа и вина”.

Директорка Туристичке организације Вршац Татјана Палковач непријатно је изненађена чињеницом да нема довољно грожђа у понуди у „граду грожђа”, иако се ова позната манифестација одржава њему у част.

– Сваке године смо у време празника продавали између 15 и 20 тона грожђа, а садашњу недовољну понуду не могу да надоместе малих произвођачи, који су оријентисани на пијацу. Пре манифестације контактирали смо „Вршачке винограде”, који су нам били и традиционални спонзори, али смо добили одговор да им држава брани да изнесу грожђе. Ни ми у канцеларији немамо ниједну гајбу грожђа. Само једну врсту вина изнели су „Виногради”. Што се тиче манифестације, ускраћени смо за довољно грожђа, али и тиме што није био отворен атрактивни подрум у Гудурици, на који су туристи већ навикли у нашој понуди. Видела сам и ја недостатак грожђа у понуди. Како су остали произвођачи врло мали и не могу да поднесу терет снабдевања у оваквој прилици, идуће године ћемо ангажовати произвођаче грожђа из читавог региона (некадашње државе) – рекла је за „Политику” директорка Палковач.

Наша саговорница истиче да су лепо време и добар програм на манифестацију привукли више од 100.000 гостију, од чега је само Румуна више од 20.000.

Уместо продајних пунктова са грожђем, доминирају незаобилазни роштиљи, с којих се шири примамљив мирис, али и дим. Они прате сваку већу туристичку приредбу у Србији, и нико не оспорава потребу за њима, али не карактеришу виноградарску традицију.