​Кад се споје српске мелодије са џезом и електром

Од када је, као ученик четвртог разреда музичке школе „Станковић”, 2011. године добио стипендију за чувени бостонски колеџ Беркли, млади бубњар, перкусиониста и композитор Милош Бранисављевић далеко је догурао. Не само што се дичи дипломом Берклија, већ у Њујорку више од годину дана гради светску каријеру.

Иако су у протеклом периоду на аудицијама многи таленти из Србије добили прилику да студирају на Берклију, били су принуђени да прикупљају силан новац за Бостон, па неки нису ни отишли у САД. Милош Бранисављевић је, како признаје у разговору за „Политику”, помало био и срећне руке добивши пуну стипендију:

– Велики су трошкови у Америци, поготово за породице из Србије (смештај, храна, књиге). Ако се на то дода школарина, све то може да буде тешко. Иза сваког успеха, поред среће, стоји и велики рад, посвећеност, пожртвовање и вера да то можете да остварите – прича Бранисављевић, додајући да су студије на Берклију превазишле његова очекивања:

– Предност Берклија је што буквално све што је везано за музику можете да студирате и истог тренутка примените у пракси, и што има сјајан професорски кадар, који зна да вам објасни суштину.

Колико год да је Беркли на добром гласу, Бранисављевић сматра да се у музици никако не треба ослањати само на диплому колеџа:

– Све зависи од вашег ангажовања након студија, а значајни су контакти које тамо остварите за наставак каријере. Примера ради, колега, који је радио са познатим бендом „Dream Theater”, тражио је перкусионисту за њихов концерт у „Бостон опера хаусу”, и позвао ме је да свирам са њима. И тај концерт је објављен на ДВД-ју 2014. године – наводи наш саговорник, који се после студија преселио у Њујорк:

– Има много музичара у Њујорку који су ангажовани, али и 100 пута више оних који чекају у реду за неку прилику. Уколико не знате шта тачно желите може лако да се деси да се изгубите у тој „џунгли”. Захваљујући познанствима које сам остварио у Бостону добио сам већину свирки, у почетку, у Њујорку. Како је време одмицало, бивао сам све ангажованији. Радио сам као аранжер за њујоршког певача Антонија Сантелма, дириговао црквеним хором „Свети Сава”, снимио два албума, наступао у многим клубовима на Менхетну…

Бранисављевић је и шеф ударачке секције у оркестру „Уједињених нација”, који је састављен од дипломата и професионалних музичара:

– Диригент Предраг Васић је основао оркестар од 90 чланова 2011. године. Иза нас је педесетак концерата. Сваки наступ је посебно искуство, зато што на концерте долазе званичници из целог света и занимљиво је видети њихову реакцију...

Са бендом „V3”, недавно је снимио деби албум „Folk Legacy”, који представља необичан музички спој:

– Искомбиновали смо српски-балкански приступ свирања мелодије и ритмова са џез хармонијом и умереном дозом електронике, а има утицаја и класичне музике. Мислим да смо Владан Мијатовић, Акош Форгаш и ја, направили мало другачији спој... На албуму, снимљеном у „Петер Карл” студију у Њујорку, који ће бити објављен крајем године, гостује и светски познати кларинетиста Исмаил Лумановски – каже Бранисављевић, позивајући публику да делић њиховог албума послуша и на „Јутјубу”.

На сцени уз Чика Корију

Млади бубњар је пролетос, на прослави Светског дана џеза у Вашингтону, имао прилику да дели сцену са својим музичким херојима:

– Наступао сам са бендом колегинице Александре Денде, а свирали су моји омиљени џез музичари: Херби Хенкок, Маркус Милер, Чик Корија, Пет Метини… Јединствен је осећај када делите бину са уметницима уз чију сте музику одрастали.