„Волстрит џорнал” подржао Вука Јеремића

Најбољи избор за реформе у УН јесте српски кандидат за генералног секретара Вук Јеремић, објавио је у свом уводнику „Волстрит џорнал”.

Овај угледни амерички лист тиме је практично сам одговорио на питање ко ће покренути Уједињене нације, које је поставио у наслову свог текста. Уводник је објављен уочи почетка заседања Генералне скупштине УН и осам дана пре наредног, петог круга гласања Савета безбедности за највишу функцију у тој међународној организацији, које је заказано за 26. септембар.

Нема сумње да је кандидат Србије за највишу функцију на Ист риверу  текстом у „Волстрит џорналу” добио додатни неочекивани ветар у леђа, и то у можда најбитнијем тренутку, незванично објашњава један од сарадника блиских Вуку Јеремићу.

Препорука пада пред заседање Генералне скупштине УН, која ће послужити и као велики полигон за додатно лобирање великих сила за „своје” кандидате за позицију генералног секретара, чије би име могло да буде познато до краја октобра.

„Будући да се на ГС УН очекује највеће лобирање и трговина међу великим силама које подржавају неке од десет кандидата, Русија је, као председавајућа Савета безбедности, заказала наредни круг гласања одмах по завршетку ГС УН како би се видело да ли су лобирања уродила плодом, то јест хоће ли бити значајних померања међу кандидатима. Што се Јеремића тиче, за њега је важно то што је, иако не спада у кандидате које експлицитно подржавају САД или Русија, у сва четири претходна круга гласања држао високу позицију”, 

објашњава извор „Политике” близак дипломатским круговима.

Шансе и недостатке осталих претендената анализирао је и „Волстрит џорнал”. Подсећајући да је Антонио Гутереш, тренутно првопласирани кандидат и бивши премијер Португалије, „фаворит западне Европе”, овај лист је указао и да је Гутереша за време његовог донедавног мандата на месту високог комесара за избеглице интерна ревизија УНХЦР-а критиковала због тога што није сходно правилима чувао новац УН нити обезбеђивао прецизне финансијске извештаје.

Истичући да традиција УН налаже ротацију по регионима, те да је сад ред да источна Европа да генералног секретара, овај лист наводи

да је из те регије фаворит Мирослав Лајчак, актуелни шеф словачке дипломатије. „Волстрит џорнал” подсећа да је он био дипломата још за време „бивше комунистичке диктатуре” у Чехословачкој и да има докторат московског Државног института за међународне односе.

Овај медиј коментарише и изгледе Бугарке Ирине Бокове и Аргентинке Сузане Малкоре да буду изабране на највишу функцију у УН. У том контексту, за Бокову, која тренутно предводи Унеско, наводи се да је фаворит Русије, али и да јој шансе јењавају јер је с четврте пала на пету позицију при последњем, четвртом кругу гласања.

С друге стране, ни од Малкоре, која је шефица аргентинске дипломатије, не може се очекивати већи успех, упркос подршци коју јој је пружила администрација Барака Обаме.

Те околности, закључује „Волстрит џорнал”, остављају Вука Јеремића као јединог кандидата вредног похвале у овом одабиру.

„С 41 годином, Јеремић, школован на Харварду, јесте млад, али је био лидер друштвеног покрета који је помогао да се оконча диктатура Слободана Милошевића у Београду 2000. године. Касније је радио у прозападној влади Бориса Тадића, који се 2010. извинио за масакр у Сребреници 1995. Чини се и да Јеремић разуме да је главни посао генералног секретара да уведе менаџерску контролу у бирократију УН и затражи од званичника да јавно поднесу годишње финансијске извештаје како би се избегла корупција која је попримила ендемске размере у време Кофија Анана. То би било довољно да се поврати поверење грађана у систем УН”, закључује „Волстрит џорнал”.

Да ли ће се ова подршка одразити на Јеремићеве резултате у даљем току гласања неће се знати само 26. септембра већ и у шестом кругу гласања, које се очекује у првој половини октобра, али с нешто измењенијим правилима.

Иако ће и тада гласати и сталне и несталне чланице СБ УН, поново бирајући између три врсте гласова за кандидате (охрабрујући, неохрабрујући и неопредељени), новина је да ће гласови сталних чланица бити збирно приказати такозваним црвеним картонима.

На тај начин, кандидати ће знати како се котирају код држава које у Савету безбедности имају право вета и чији глас, разуме се, ипак има већу специфичну тежину (мада не и како је свака од пет сталних чланица гласала понаособ).

При том, неохрабрујући глас не значи вето, али, како каже извор „Политике”, кандидат који добије три таква неохрабрујућа гласа од сталних чланица – „практично нема више шта да тражи”.