Случај први – македонски

Човек који не зна свој идентитет и порекло у великом је проблему. Народ који не зна своје порекло и корене у још је већем проблему јер мора да их тражи у историји, предањима и непоузданим изворима.

Тражење, а онда и фабриковање идентитета болан је процес ометан или усмераван од политичара, међународних геополитичких чинилаца и често наметнутих назови интереса.

У бившим југословенским републикама у току је велико спремање. Добијене су државе, признате су њихове прагматичне геополитичке оријентације, избрисана заједничка историја и обезбеђена подршка савезника.

Стан је, дакле, модерно намештен, још само да се окречи у ретро стилу и што различитије од суседа, и све је у најбољем реду. Примљени смо у војно-политичке и економске савезе или смо још увек у кандидатском статусу, али први интерес остаје – брисати историјске везе, блискост и заједничку (,,наметнуту”) прошлост, измишљајући сасвим различит – сопствени идентитет. Притом, рођачке везе, заједнички корени и сличности – нису пожељни.

Донски тврди да су Македонци један од најдревнијих народа у Европи, позивајући се на истраживања неких института за молекуларну биологију из Шпаније и Швајцарске!

Сви знају да Срби и Македонци имају блиске везе, историју, обичаје, музику итд. Срби званично и јавно признају име, нацију, државност, језик и границе Републике Македоније, за разлику од њених суседа Бугарске и Грчке које све то, у целини или делимично, оспоравају.

На питање мог македонског познаника: ,,Зашто нам Грци праве проблеме са именом државе?”, пренео сам му мишљење мојих грчких пријатеља: ,,Ми, Грци, смо у великим економским тешкоћама, једино што нам је остало јесте историја. Бивши југословенски Македонци из 'Републике Скопље' нам ту нашу историју краду.

Последње што бисмо прихватили, а да у њиховом називу стоји име Македоније, јесте да се зову Славо Македонија”.

На то ће Милорад, мој познаник из Македоније: ,,Али ми нисмо Словени. Ми смо већ били ту када сте ви Словени дошли на Балкан у шестом веку. Ми смо антички народ, али не Грци”. Био сам фрапиран овим тумачењем историје.

То ми говори ,,антички” потомак Милорад, док нам његова супруга Будимка кува турску кафу. Кључни доказ који ми је понудио јесте књига извесног научника, историчара Александра Донског под насловом ,,Македонско порекло на некои американски председатели” у којој , између осталог, стоји да је 11 америчких председника било истог порекла као и мој македонски познаник.

Председници (Џ. Вашингтон , Т. Џеферсон, Џ. Монро, В. Тафт, Џ. Кливленд, В. Хардунг, Ф. Рузвелт, Р. Никсон, Х. Хувер и Џ. Буш – отац и син), наводно, сви су рођаци америчко-македонске династије Пердика, Филипа Другог, Птоломеја и цара Самуила.

Додао бих да поменутим (живим) бившим америчким председницима нису познате ове чињенице, па ако прочитају наведену књигу постаће свесни свог порекла и подржаће Македонију у спору са Грчком око имена!

По А. Донском, који ради у Институту за историју и археологију Универзитета ,,Гоце Делчев” у Штипу, чак је и српски научник Михајло Пупин пореклом антички Македонац. Да бисмо више сазнали о ,,генијалним” открићима македонског историчара Александра Донског треба прочитати његов интервју бугарском листу ,,Б'лгариа днес" (29. 12. 2012), објављен под насловом ,,Бугари нас ослободише од Србије”. У том интервјуу Донски тврди да су Македонци један од најдревнијих народа у Европи, позивајући се на истраживања неких института за молекуларну биологију из Шпаније и Швајцарске!

Ако је ова ,,научна истина” ,,потврђена” од поменутог пасионираног историчара, онда треба поменути и архитектонски хаос новокласичних здања престонице бивше античке државе и заборавити великог цара Душана који је столовао у Скопљу, а цинцарске илинденске устанике из Крушева прогласити за Македонце и – ,,кречење” је завршено. Грчка ће једног дана, под притиском, то морати да призна, верују наши суседи Македонци.

Да би процес измишљања националног идентитета био окончан треба се још изборити за аутокефалност цркве и њено одвајање од српске, ретуширати презимена, обезбедити савезништва од других исфабрикованих идентитета и геополитичких спонзора. Геополитика идентитета ће тада бити обезбеђена.

А мало насиља према онима који се том процесу опиру треба држати у резерви. Ако затреба. Притом највише агресивности се, по правилу, испољава према најсличнијима.

Професор универзитета