Slučaj prvi – makedonski

Čovek koji ne zna svoj identitet i poreklo u velikom je problemu. Narod koji ne zna svoje poreklo i korene u još je većem problemu jer mora da ih traži u istoriji, predanjima i nepouzdanim izvorima.

Traženje, a onda i fabrikovanje identiteta bolan je proces ometan ili usmeravan od političara, međunarodnih geopolitičkih činilaca i često nametnutih nazovi interesa.

U bivšim jugoslovenskim republikama u toku je veliko spremanje. Dobijene su države, priznate su njihove pragmatične geopolitičke orijentacije, izbrisana zajednička istorija i obezbeđena podrška saveznika.

Stan je, dakle, moderno namešten, još samo da se okreči u retro stilu i što različitije od suseda, i sve je u najboljem redu. Primljeni smo u vojno-političke i ekonomske saveze ili smo još uvek u kandidatskom statusu, ali prvi interes ostaje – brisati istorijske veze, bliskost i zajedničku (,,nametnutu”) prošlost, izmišljajući sasvim različit – sopstveni identitet. Pritom, rođačke veze, zajednički koreni i sličnosti – nisu poželjni.

Donski tvrdi da su Makedonci jedan od najdrevnijih naroda u Evropi, pozivajući se na istraživanja nekih instituta za molekularnu biologiju iz Španije i Švajcarske!

Svi znaju da Srbi i Makedonci imaju bliske veze, istoriju, običaje, muziku itd. Srbi zvanično i javno priznaju ime, naciju, državnost, jezik i granice Republike Makedonije, za razliku od njenih suseda Bugarske i Grčke koje sve to, u celini ili delimično, osporavaju.

Na pitanje mog makedonskog poznanika: ,,Zašto nam Grci prave probleme sa imenom države?”, preneo sam mu mišljenje mojih grčkih prijatelja: ,,Mi, Grci, smo u velikim ekonomskim teškoćama, jedino što nam je ostalo jeste istorija. Bivši jugoslovenski Makedonci iz 'Republike Skoplje' nam tu našu istoriju kradu.

Poslednje što bismo prihvatili, a da u njihovom nazivu stoji ime Makedonije, jeste da se zovu Slavo Makedonija”.

Na to će Milorad, moj poznanik iz Makedonije: ,,Ali mi nismo Sloveni. Mi smo već bili tu kada ste vi Sloveni došli na Balkan u šestom veku. Mi smo antički narod, ali ne Grci”. Bio sam frapiran ovim tumačenjem istorije.

To mi govori ,,antički” potomak Milorad, dok nam njegova supruga Budimka kuva tursku kafu. Ključni dokaz koji mi je ponudio jeste knjiga izvesnog naučnika, istoričara Aleksandra Donskog pod naslovom ,,Makedonsko poreklo na nekoi amerikanski predsedateli” u kojoj , između ostalog, stoji da je 11 američkih predsednika bilo istog porekla kao i moj makedonski poznanik.

Predsednici (Dž. Vašington , T. Džeferson, Dž. Monro, V. Taft, Dž. Klivlend, V. Hardung, F. Ruzvelt, R. Nikson, H. Huver i Dž. Buš – otac i sin), navodno, svi su rođaci američko-makedonske dinastije Perdika, Filipa Drugog, Ptolomeja i cara Samuila.

Dodao bih da pomenutim (živim) bivšim američkim predsednicima nisu poznate ove činjenice, pa ako pročitaju navedenu knjigu postaće svesni svog porekla i podržaće Makedoniju u sporu sa Grčkom oko imena!

Po A. Donskom, koji radi u Institutu za istoriju i arheologiju Univerziteta ,,Goce Delčev” u Štipu, čak je i srpski naučnik Mihajlo Pupin poreklom antički Makedonac. Da bismo više saznali o ,,genijalnim” otkrićima makedonskog istoričara Aleksandra Donskog treba pročitati njegov intervju bugarskom listu ,,B'lgaria dnes" (29. 12. 2012), objavljen pod naslovom ,,Bugari nas oslobodiše od Srbije”. U tom intervjuu Donski tvrdi da su Makedonci jedan od najdrevnijih naroda u Evropi, pozivajući se na istraživanja nekih instituta za molekularnu biologiju iz Španije i Švajcarske!

Ako je ova ,,naučna istina” ,,potvrđena” od pomenutog pasioniranog istoričara, onda treba pomenuti i arhitektonski haos novoklasičnih zdanja prestonice bivše antičke države i zaboraviti velikog cara Dušana koji je stolovao u Skoplju, a cincarske ilindenske ustanike iz Kruševa proglasiti za Makedonce i – ,,krečenje” je završeno. Grčka će jednog dana, pod pritiskom, to morati da prizna, veruju naši susedi Makedonci.

Da bi proces izmišljanja nacionalnog identiteta bio okončan treba se još izboriti za autokefalnost crkve i njeno odvajanje od srpske, retuširati prezimena, obezbediti savezništva od drugih isfabrikovanih identiteta i geopolitičkih sponzora. Geopolitika identiteta će tada biti obezbeđena.

A malo nasilja prema onima koji se tom procesu opiru treba držati u rezervi. Ako zatreba. Pritom najviše agresivnosti se, po pravilu, ispoljava prema najsličnijima.

Profesor univerziteta