Земљотрес у чинији

У доба источне династије Хан велики земљотреси често су погађали пространства Кине. Један, понекад и два потреса годишње остављали су пустош за собом. Стотине људи су гинуле, хиљаде остајале без крова над главом, стоке и скромног иметка. Да би умирили народ, владари су, и сами немоћни пред силама природе, ширили веровање да је разарање земље последица гнева богова, које су људи увредили својим поступцима.

Научници који су живели у то доба одбијали су да прихвате оваква објашњења. Један од њих, писац, математичар и астроном Чанг Хенг дуго је посматрао и бележио знакове који су упозоравали на долазак земљотреса покушавајући да пронађе начин да предвиди ову природну појаву и упозори људе да се на време припреме како би број жртава био што мањи. Резултат дуготрајних проучавања и многобројних експеримената Чанга Хенга био је први сеизмоскоп, направљен 132. године.

Овај проналазак назван је "ди донг ји" – инструмент који мери Земљине покрете. Први сеизмоскоп није изгледао као поуздан апарат за мерење подрхтавања Земљине коре, већ је више подсећао на украс. Састојао се из бронзане посуде налик на урну, у чијем је средишту било скривено бакарно клатно, повезано са осам танких бакарних ручица. Са спољне стране посуде налазило се осам змајева, чије су главе биле окренуте на различите стране света: исток, запад, север, југ, југоисток, југозапад, североисток и северозапад. У устима сваког змаја налазила се бакарна лоптица, а испод сваког змаја чекала је бакарна жаба отворених уста, спремна да ухвати лоптицу ако падне. Када би се земљотрес догодио, бакарна ручица која је показивала у правцу потреса отворила би уста змаја који је леђима окренут епицентру и лоптица би пала право жаби у уста.

Нажалост, жеља Чанга Хенга да уз помоћ свог проналаска предвиди земљотрес није се остварила. Његов сеизмоскоп могао је само да забележи да је до потреса дошло и да укаже на правац његовог догађања.