Вучићево отварање европских карата

Прошло је нешто више од месец дана од када је Александар Вучић у парламенту рекао да би једино тренутно решење за Косово и Метохију, које би пресекло Гордијев чвор, било да Влада Србије призна независност Косова, до прексиноћне изјаве да ЕУ у октобру можда неће отворити нова поглавља у преговорима о чланству са Србијом, јер није потпуно задовољна преговорима Београда и Приштине.

Премијер је тада у скупштини казао да Влада Србије то не може и неће да учини (да призна Косово), а прексиноћ је у интервјуу на Јавном сервису нагласио: „Не знам да ли ће нам поглавља отворити и у децембру, или ће тада бити још мање задовољни, па ће то да помере за фебруар, али људи у Србији треба да знају о чему је реч”.

Рекло би се – ништа ново или спектакуларно нисмо чули, јер се о условљености европског пута Србије отпетљавањем косовског чвора већ дуго прича и стоји нам макар у подсвести.

Уосталом, тек по потписивању Бриселског споразума 2013. отворени су приступни преговори са ЕУ и то само формално, пошто је Србија морала да предузме одређене кораке у примени тог споразума да би отворила прва преговарачка поглавља – у децембру прошле године. И тада је отворено једно специфично за Србију – 35, о Косову.

Али чињеница је да се о тој, за домаће политичаре и јавност болној вези два најкрупнија српска политичка питања дуго није чуло од некога ко је на функцији председника Владе Србије.

То јест још од онда када је Војислав Коштуница вратио мандат народу (2008. године) због немогућности да убеди већинског партнера, ДС, да одустане од Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, будући да ССП не подразумева Србију са КиМ.

После тога се то најтеже питање у политичком животу најчешће објашњавало (или избегавало) уз помоћ синтагме „двоструки колосек” или пароле „и Европа и Косово”.

Шта премијер Вучић сада поручује? Крије ли се нешто иза његове директности? Већ и она прва изјава о „Гордијевом чвору” тумачена је на најразличитије начине – од простог констатовања реалности до можда припреме јавности на потписивање предаје Косова.

Без обзира на то колико су пута до сада шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и председник Србије Томислав Николић поновили да Србија никада и ни по коју цену неће признати независност Косова.

Политички аналитичари Владимир Вулетић и Бранко Радун наглашавају да се из његове последње изјаве свакако не могу доносити такви закључци и да је он само гласно рекао оно што сви у Србији, или макар већина, знају.

Обојица саговорника „Политике” ову врсту отворености приписују његовој личности и политичким манирима.

„Вучић том неком врстом искрености придобија, између осталог, јавност за себе. Људи су навикли да политичари стално нешто петљају, муте, да увек постоји неко ’дупло дно’, а он се определио за отворенији приступ, као рецимо када је говорио шта све грађане чека у процесу реформи. И ово је изјава која не оставља простор за недоумице, али не говори ни много о томе куда ће и какву ће он политику у том смислу водити”, оцењује Вулетић.

Он указује да је ово о чему Вучић говори одавно познато, међутим када то каже премијер добија на већем значају. Али, не разуме то као припрему јавности за неку коначну одлуку у вези са Косовом.

„’Припрема’ се обично врши од ширих па према ужим круговима, дакле аналитичари, политичари нижег ранга итд. Ја мислим да је он изнео чињеницу са којом сви морају да буду начисто, да ту нема непознаница и дилема. Како ће је ко читати то је сасвим друга ствар. Али он је то изнео у једном ’статусно неутралном’ исказу. Није рекао да ми морамо то да прихватимо, он је казао да је то нешто што је услов и то је оно што он чује, имплицитно или експлицитно, у разним контактима, као што су чули сви последњих десетак и више година”, наводи Вулетић.

И Радун наглашава да се и у време „паралелних колосека” знало да је процес евроинтеграција условљен „српском спремношћу да попушта у вези са Косовом” и ту нема неких великих промена. У тој столици, каже, седели су и Коштуница, и демократе, и Дачић и Вучић, иста ствар је била пред сваким.

Сада Вучић, према његовом мишљењу, игра политику отворених карата, што је искренији приступ.

„Ми смо то сви знали, али смо се можда надали, можда смо крили од себе или од других, или је елита то крила од јавности, потискивала у други план, шта год или све то помало – али је заправо у питању да јавност буде упозната са реалном ситуацијом. Мислим да овакве Вучићеве поруке не говоре о неким будућим потезима Србије, већ више о томе да јавност буде упозната са суштином проблема. Да буде свима јасно и да се више не лажемо”, оцењује Радун, који упућује и на то да позицију Србије сада олакшава то што се ЕУ забавила унутрашњим проблемима (брегзит, слабљење Меркелове у Немачкој, превирање у Француској где је могућа победа деснице Марин Ле Пен).