Темељи куле „Београд” још без дозволе

Градилиште највишег објекта „Београда на води” – куле „Београд” високе 168 метара – на први поглед делује умртвљено, што би се и очекивало од локације за коју није издата грађевинска дозвола за побијање шипова, а то је фаза у којој се пројекат тренутно налази. На плацу у Савском амфитеатру ипак се ради на шиповима – али пробним.

Екипа „Политике” је на огромном ископу дубине око пет метара затекла машину која испумпава воду и неколицину радника, који су потврдили да, у оквиру припремних радова за које, кажу, имају грађевинску дозволу, тестирају два пробна шипа побијена пре два месеца на дубини од 40 метара.

Чекају, каже један од представника извођача радова фирме „Новкол”, који није желео да му се име помиње у медијима, да из Америке стигну две Остербергове ћелије, пресе за једнократну употребу, које ће бити практично „сахрањене” у друга два пробна шипа да би испитале њихову носивост пре него што почне побијање 250 осталих, темеља будућег облакодера од 42 спрата. Он и његов колега нису хтели да коментаришу то што је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре одбило да инвеститору куле, предузећу „Београд на води”, изда грађевинску дозволу за њену изградњу, па тиме ни за побијање „правих” шипова. Разлог за ускраћивање „зеленог светла” за градњу је то што инвеститор није испоштовао закон, како је министарство навело у писаном одговору нашем листу.

– Инвеститор једноставно није поднео захтев за издавање грађевинске дозволе у електронској форми, већ по старом начину, у папирној. Закон о планирању и изградњи јасно налаже да се од 1. јануара 2016. грађевинске дозволе издају искључиво електронским путем – пише у њиховом одговору без прецизнијег објашњења када су одбили тај захтев и да ли су и када издали било какву грађевинску дозволу будући да су камен темељац за кулу „Београд” у предизборној кампањи 15. априла положили премијер Србије Александар Вучић и Мухамед Алабар, власник „Игл хилса” из Уједињених Арапских Емирата, који је стратешки партнер Владе Србије у пројекту од националног значаја „Београду на води”.

На градилишној табли постављеној испред ограђеног градилишта на десној савској обали, истина, пише број грађевинске дозволе, из којег се види да је издата у јулу ове године, али су обавезна поља на „личној карти” градилишта – рокови почетка и завршетка градње – празна.

Министарство је за „Курир” потврдило да је 15. јула закључком одбацило захтев предузећа „Београд на води” за издавање грађевинске дозволе за изградњу шипова за кулу „Београд”, фаза и етапа један – шипови платоа, што се може видети у образложењу објављеном на сајту тог министарства. У том документу наведено је да нису испуњени и други формални услови за добијање дозволе – потребно је доставити извештај Ревизионе комисије за обе фазе изградње, уговоре о изградњи недостајуће инфраструктуре са одговарајућим имаоцима јавних овлашћења. Такође, наведено је у образложењу министарства, извод из пројекта за грађевинску дозволу није урађен у складу са Правилником о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објекта.

Предузеће „Београд на води”, преноси „Курир”, није у законом предвиђеном року од 30 дана поднео нови захтев за издавање дозволе. Из одговора министарства „Политици” закључује се да се инвеститор по том питању није поново обраћао ресору Зоране Михајловић.

– Уколико инвеститор поднесе захтев у одговарајућој форми и испуни све законом прописане услове, нема никаквих проблема да у најкраћем могућем року добије грађевинску дозволу. Захваљујући реформи коју смо спровели, данас се у Србији електронске грађевинске дозволе издају у просеку за недељу дана – наводе у министарству.

Од јула, када јој је одбијена дозвола, компанија „Београд на води” ипак није седела скрштених руку. За наш лист у писаном одговору тврди: „Допунили смо документацију, добили сагласност Ревизионе комисије за стручну контролу техничке документације и у поступку смо добијања дозволе за радове на следећој етапи куле ,Београд’”.

У овом предузећу напомињу да се припремни радови на кули, започети полагањем камена темељца у априлу ове године, обављају у складу са дозволом за припремне радове, коју је издало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Торањ на 47.000 квадрата

Прва фаза „Београда на води”, у којој ће бити подигнута четири објекта: две стамбене зграде у изградњи, започета кула „Београд”, хотел „W Београд” и тржни центар од 140.000 квадрата чија градња још није почела, требало би да буде окончана 2019. Тих 300.000 квадрата вредни су, како тврди градоначелник, 300 милиона евра. У наредних тридесетак година требало би да буде саграђено још 1,8 милиона квадрата чија је вредност процењена на 3,5 милијарди евра.

Кула „Београд” простираће се на 47.000 квадрата. „Енергопројект” и „ДНЕЦ д.о.о. Београд” израдили су пројектну документацију за торањ, док је аутор архитектуре америчка фирма „Skidmore, Owings & Merill LPP” (SOM). У објекту ће бити луксузни хотел „St. Regis”, резиденцијални део који ће заузети 26 спратова, имаће 222 стана и видиковац са рестораном. Испред облакодера планиран је трг са парковима, а кула ће пешачком пасарелом бити повезана са будућим шопинг молом. У кули се неће обележавати број 13, како би се избегао малер.
За реализацију куле као и целокупног „Београда на води”, за који противници тврде да је финансијски више штетан него користан за Србију, треба да се изместе Аутобуска, Железничка и „Ластина” станица, заврши „Прокоп” и среди путничко-техничка станица у Земуну, изгради део јужне обилазнице око Београда са мостом код Винче и друмско-железничко-речни терминал у Батајници.   Антрфиле

Михајловић: Господо, нема више папира

„Неке ствари биле су предате у папирима, али то није ништа необично и то није једини објекат за који се врати документација да се поправи. У овом случају не постоје суштински разлози због чега није добијена дозвола – нема, господо, више папира, све је електронски”, рекла је Танјугу Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, у Бањалуци.