Трговина са Хрватском коначно у плусу

На листи држава са којима Србија послује у плусу први пут у протеклој деценији нашла се и суседна Хрватска. Наша земља, иначе, више извози него што увози у трговању са свим бившим југословенским републикама, осим са Словенијом која и даље остаје недостижна за многе домаће произвођаче.

У спољнотрговинској размени са Хрватском Србија је до 2016. године имала стални дефицит. Према подацима Привредне коморе Србије, први пут ове године (почев од априла) имамо суфицит у спољнотрговинској размени са Хрватском који је за првих седам месеци износио 11,8 милиона евра. Робна размена у том периоду достигла је пола милијарде евра (501, 2 милиона евра) што је раст од 6,8 одсто. Извоз Србије у износу од 256,5 милиона евра био је већи за 13,9 одсто у односу на исти период прошле године.

Са друге стране, увоз из Хрватске порастао је за само 0,2 одсто и износи 244,7 милиона евра па је остварен суфицит од 11,8 милиона евра. Дошло је до раста извоза хране и животиња, пића и дувана, хемијских производа, машина и транспортних уређаја, разних готових производа…

Ипак, иако смо некада били значајнији извозници хране у ову државу наши произвођачи још нису успели значајније да пробију то тржиште. Међу првих десет извозних производа налази се само сунцокретово уље из категорије прехране. То не чуди ако се зна да је „Агрокор”, бизнисмена Ивице Тодорића власник зрењанинског „Дијаманта”.

Према подацима из ПКС, у Хрватску је ове године највише одлазио – бакар, електрична енергија па чак и женски купаћи костими са етикетом „мејд ин Србија”. Произвођачи хране тако деле судбину многих српских инвеститора који су годинама безуспешно покушавали да започну бизнис у Хрватској. Хрватске компаније овде имају око 200 ћерки фирми, док наше које тамо послују могу да се наброје на прсте. Хрватске компаније су, од 1993. до 2015 године, инвестирале у Србији 704 милиона евра док се наша улагања сматрају безначајним.

Међу највећим улагачима је „Агрокор” Ивице Тодорића који преко „Идеје”, „Роде” и „Меркатора” држи значајан удео у малопродаји али реципроцитет са хрватском страном никада није успостављен.

Чак ни Мирослав Мишковић, у време највећег успона „Делте”, и упркос добрим пословним односима са Тодорићем, није успео да купи земљиште „Загрепчанке” у Загребу нити месну индустрију „Импром” из Крижевца. Само је Петру Матијевићу пошло за руком да оствари значајнију инвестицију – захваљујући двојном држављанству купио је прошле године две хрватске пољопривредне задруге са 1.500 хектара земље и постао највећи земљопоседник у Хрватској. За друге привреднике ово је и даље најзатвореније инвестиционо тржиште.

Зато стручњаци и напомињу да је највећи утицај на добре извозне резултате ка бившим републикама СФРЈ имао пласман робе на тржиште ЦЕФТА са којима годинама убележимо суфицит. Чланице ЦЕФТА споразума о слободној трговини су: Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Молдавија, Албанија и УНМИК Косово. У првих шест месеци ове године са овим државама Србија је имала суфицит у размени од 942,9 милиона долара, који је углавном резултат извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала...

Према мишљењу Војислава Станковића, агроекономског аналитичара добри резултати су наставак традиције из бивше Југославије када је постојала такозвана „подела рада” у којој је Србија важила за снабдевача храном. Како каже, ми смо са једном трећином снабдевали свежим месом све бивше републике СФРЈ. Из Србије су одлазиле огромне количине воћа и поврћа током туристичких сезона у Хрватској и Црној Гори.

Већа повезаност тржишта и укидање ванцаринских баријера (различите таксе, скупи фитосанитарни сертификати, непризнавање декларација о квалитету и беспотребно задржавање камиона на границама) о чему се ових дана говори, могло би да донесе још већу корист произвођачима на овим просторима. Јер наш регион, и пре и после ЦЕФТА споразума, био је оптерећен нецаринским баријерама којима су земље доказивале сопствену државност, што ће се показати као погубно за све те економије.

Миливоје Милетић, председник Привредне коморе Београда, истиче да би потписнице ЦЕФТА споразума могле много боље да искористе дате могућности тако што би унапредиле квалитет пословних аранжмана у региону. Како објашњава, ми данас имамо углавном само класичне купопродајне односе, а потребни су нам различити облици индустријских кооперација, стварање заједничких производа и подстицање заједничког наступа ка трећим тржиштима. Милетић каже и да се, у оквиру ЦЕФТА споразума, недовољно користи могућност да, рецимо, можете да купите боцу у Босни, вино у ринфузу у Македонији и произведете производ за треће тржиште за који можете да кажете да је српског порекла. Реч је о паневропским правилима о пореклу које примењује и ЕУ између својих чланица али се у оквиру нашег региона слободне трговине ретко користи.