Раскол у Зеленој странци

Нови Сад – Зелену странку са седиштем у Новом Саду потреса раскол који је кулминирао иницијативом за смену председника странке Горана Чабрадија, иначе јединог републичког посланика истоимене предизборне коалиције у чијем саставу је била и Словачка странка. Наводно је и смењен на ванредној скупштини Зелене странке 1. септембра у Крагујевцу, а за нову председницу изабрана је Славица Васиљевић из Горњег Милановца. Чабради, међутим, то не признаје.

Одлуку о смени покренуо је иницијативни одбор који тврди да окупља 18 чланова главног одбора странке. Чабрадију замерају да је партију „приватизовао”, укључујући и одлучивање о новцу, као и да је утицао на распуштање пет одбора: у Крагујевцу, Руми, Лазаревцу, Параћину и Горњем Милановцу, из којих су долазиле критике на његов рачун. Једна од смењених, бивша председница крагујевачког одбора Зелене странке Маријана Туцаковић Вељковић каже за „Политику” да су ти одбори распуштени нелегално, а да су се они жалили ресорном министарству и партијском суду части.

„Не сумњам да ће они поништити незакониту одлуку о распуштању одбора, а то би требало да се деси крајем септембра, најкасније до средине октобра. Потом ће крагујевачки и остали одбори наставити нормално с радом, као да распуштања није било. Иначе, на скупштини у Крагујевцу, када је смењен Чабради, било је 107 делегата петнаестак страначких одбора из целе Србије. То је двотрећинска већина и наше одлуке су важеће”, наводи она.

Чабради за „Политику” каже да није питање да ли он признаје ванредну седницу и одлуку о његовој смени, него да Зелена странка има свој статут који прописује како се заказује скупштина и ко је чини, да је то 120 делегата. Не може, додаје он, петоро чланова главног одбора да сазове скупштину, а толико их је – тврди не 18, било окупљено око иницијативе. По његовим речима, у одговору иницијаторима обавестио их је да нема основа за заказивање ванредне скупштине коју су тражили, али су седницу ипак одржали, а иза свега је, сматра, покушај дискредитације Зелене странке.

„Превише сметамо, ушли смо у нечије интересне сфере, а нарасли смо и растемо даље. Сад видим и ко стоји иза тога. Просто, закључите коме може сметати релевантна зелена опција – онима који се тако лажно представљају. Декларација коју сам потписао о Сребреници је била савршен изговор, а сад – није декларација, него кажу узео сам паре. Спремам сам да се носим са тиме да некоме сметамо, а за подметање лажи ће кривично одговарати”, наводи он.

Када говори о декларацији, Чабради мисли на предлог резолуције о геноциду у Сребреници коју су Скупштини Србије поднеле његова посланичка група ЛСВ – Зелени и група ЛДП–СДА Санџака, а којом би парламент осудио „геноцид у Сребреници” и његово порицање.

„Зашто је он то потписао не знам, али нас није питао”, каже за „Политику” председник Словачке странке Јан Паул, предизборни Чабрадијев коалициони партнер, додајући да је „разочаран” и да је са њим имао „другачије разговоре”.

„Желели смо здраву причу, а не овакву. Све сам договара, преговара. Има коалициону обавезу према нама, а не поштује то. Он је посланик постао и нашим гласовима, радом, скупљањем потписа и подршком. А шта сад ја могу са тим коалиционим споразумом?”, пита се Паул.

Говорећи о предложеној резолуцији, Паул каже да је њему као припаднику словачке мањине „већ мука” што их „проглашавају четницима”, а да они „неће да се мешају у политику већинског народа”. „Предлог те резолуције, 25 година после ратних дешавања, никоме не доноси ништа добро, подиже тензије, изазива мржњу”, истиче.

Чабради одговара да Јан Паул „добро зна” да се споразум односио на период пре избора, али да је „незадовољан јер нису намирени његови апетити за власт”. „Јан Паул такође добро зна да даном после избора престаје да се меша у политику Зелене странке”, додаје председник те партије.

Догађаји унутар Зелене странке и око ње могли би да доведу до инфлације „зелених”. Сада осим ње постоје и Зелени Србије и Зелена еколошка партија – Зелени, а председник Словачке странке Паул већ размишља да региструје једну нову, мањинску, која би у свом називу директно указивала и на „зелене идеје”.