Од демократије до ратних поклича

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Док се из Сарајева као одговор на изјашњавање грађана о Дану Републике, које је заказано за 25. септембар, чују ратни покличи и милитантне претње нестанком Републике Српске, из Бањалуке одговарају да је технички све спремно за референдум.

Без обзира на неке замерке које се могу чути о референдуму у погледу његовог темпа и датума одржавања, седам дана пре локалних избора, и да је мотивисан Додиковим страначким амбицијама, остаће забележена атмосфера и агресиван одговор Бошњака на жељу њихових српских сународника да се изјасне о свом празнику. 

Ако се ставе на страну неке процене да није мудро организовати референдум ком се тако отворено противи Запад, па би то могао бити клизав терен који може нанети штету Српској, уочљиво је и то да сама међународна заједница није успела наћи ваљане аргументе да Бањалуци оспори намере да организује први референдум од успоставе демократског поретка.

Изузев што су из предострожности да се ради о припремама за нешто озбиљније поручивали како „неће бити нових географских карата”. 

Кључна замерка западних дипломата односи се на непоштовање одлуке Уставног суда БиХ (који је оспорио 9. јануар као Дан Републике и издао привремену меру забране спровођења референдума), али је упркос десетинама одлука тог суда које нису спроведене, тешко не чути и не уважити и аргументацију Бањалуке, из које понављају да је референдум један од корака у спровођењу те судске одлуке.

То у пракси значи да ће по одржаном референдуму бити заказана седница Скупштине РС, вероватно већ 11. октобра, на којој ће примедба Уставног суда БиХ (да се у прослави 9. јануара не проналазе сви народи) бити уважена и законски измењена скупа са вољом грађана исказаној на референдуму.

У прилог томе иде и захтев Скупштине РС упућен Влади РС, од које траже да у скупштинску процедуру упути измене и допуне Закона о празницима РС, што је затражено у склопу разматрања последњих одлука Уставног суда. „Колегијум Скупштине РС констатује да је у току поступак спровођења одлуке Уставног суда о 9. јануару”, каже Недељко Чубриловић, председник Скупштине РС.

Оно што посебно иритира присталице референдума, али неспорно и саме грађане у Српској, јесте замена теза, будући да и сама међународна заједница признаје да „референдум из домена празника може потпадати под надлежност једног од ентитета”, али се у неколико месеци хистерије нико од западних дипломата који осуђују спровођење референдума није дотакао корена који су све проузроковали – жеље Бакира Изетбеговића, бошњачког члана Председништва БиХ, да једном народу и ентитету оспори важан национални празник, што у РС виде као наставак ратне политике. 

Стога је у свеопштој хистерији изостала и адекватна реакција међународних представника у БиХ на изјаву ратног генерала муслиманске војске Сефера Халиловића, који по некима важи за Изетбеговићевог незваничног портпарола, који је изнуђени референдум организован као реакцију власти у Бањалуци на потезе Сарајева, назвао антидејтонским потезом због ког би РС могла бити војно поражена за 15 дана.

Иако су због начина одлучивања и прегласавања српски политичари незадовољни радом Уставног суда БиХ, за који верују да има намеру да преузме улогу високог представника у писању Устава БиХ, он ипак јесте дејтонска институција, за разлику од остатка правосуђа на нивоу БиХ (Суда и Тужилаштва БиХ), чијом одмаздом Бошњаци прете виновницима референдума.

Стога из Владе РС саопштавају да Уставни суд БиХ наставља образац деловања као инструмент СДА и високог представника и напомињу да је и америчка невладина организација Фридом хаус недавно објавила да је одлука суда о Дану Републике из 2015. „пример политизације правосуђа”.

Радио Слободна Европа у тексту „Ко се боји Халиловића још” наводи да у БиХ нико не придаје превелику важност Халиловићевим изјавама који је одавно на маргинама политичке сцене, али супротно томе Додик открива како је и међународна заједница упозната о свим тим стварима, јер је „Изетбеговић пре два месеца упознао западне амбасадоре о наоружавању Бошњака и процени наоружања у Српској”.

„То говори о томе да Халиловићева изјава није нимало случајна и да је она део њиховог општег приступа. Знамо да се о оном што нам је рекао Халиловић говори у бошњачком политичком врху. Постоји као њихова опција и жеља да на такав начин истерају Србе из БиХ. Али то није начин и Српска то не преферира. Њене све опције су политичке, без иједне ратне, а Бошњаци на тај начин не могу ништа да ураде и грдно се варају ако мисле да Српска није спремна и способна да се брани”, каже Додик и упозорава да би у случају таквих акција то само убрзало пут Српске ка самосталности јер би било какви покушаји те врсте дефинитивно избацили РС из БиХ. Он подвлачи да Српска не предузима никакве насилне акције нити се припрема за рат и додаје: „Референдум ће протећи у миру, неће бити никаквих сукоба.”