Нова битка за локалне касе

Иако је влада пре само месец дана, као услов споразума са ММФ, предложила измене закона о финансирању локалних самоуправа, којима се повећава приход централне касе, министар Душан Вујовић је пре два дана најавио нову промену истог прописа. Представници локалних власти и удружења то већ дочекују „на нож”, јер им је јасно да ће нова решења смањити њихове приходе по основу прерасподеле пореза на зараде. Претпоставља се да ће удео локала пасти на 50 одсто од прихода пореза на зараде, уместо тренутно важећих 80 одсто, што је већ од раније познат предлог који је првобитно писао и у нацрту закона. Сва је прилика да ће се између централног и локалних нивоа власти поново водити велика битка око пара.

Посланици, иначе, још нису „оверили” измене Закона о финансирању локалне самоуправе које у Скупштини Србије стоје још од 19. августа.

Подсећања ради, измене овог закона биле су услов да нам Међународни монетарни фонд (ММФ) одобри четврту и пету ревизију аранжмана из предострожности крајем августа. Како их посланици још нису верификовали намеће се питање зашто не сачекају нови предлог министарства финансија па да исти посао не раде два пута, односно да закон измене „у пакету”. Подразумева се у смеру који је договорен с ММФ-ом и који предлаже Mинистарство финансија.

Измене Закона о финансирању локалних самоуправа прописују да ће учешће локалних самоуправа у порезу на зараде бити смањено са садашњих 80 на 77 одсто у случају градова, 74 одсто у случају општина, односно 66 одсто у случају града Београда, са садашњих 70 одсто. На тај начин 4,8 милијарди динара пребацује се са локалног на централни ниво власти.

Измене на које је у августу влада дала зелено светло оцењене су у јавности као плод компромиса између локалних и централних власти, јер је у јавности већ било најављено да ће локалним нивоима власти припасти мање, тек 50 одсто пореза на зараде. Пошто измене, које су у скупштинској процедури, нису драстично секле приходе локалних самоуправа, већ су актуелна смањења њихових прихода по основу прерасподеле пореза на зараде минимална, у јавности је поменуто решење већ доживљено као победа „општинара”, односно НАЛЕД-а (Националне алијансе за локални економски развој) чији је дојучерашњи председник Управног одбора била Ана Брнабић, нова министарка државне управе и локалне самоуправе.

Будуће измене требало би такође да реше проблем нетранспарентних и необјективних републичких трансфера који изазивају неравнотеже и неправичну расподелу средстава између појединачних општина и градова, што није учињено актуелним изменама. Сматра се да је то кључни недостатак актуелног законског предлога.

Иначе, изменама истог закона који је 2011. године прогурао тадашњи министар економије Млађан Динкић, приходи од пореза на плате локалним самоуправама повећани су са 40 на 80 одсто. Епилог је да се у републичкој каси појавио мањак од 40 милијарди динара. У неколико наврата креатори економске политике покушавали су да исправе ту неравнотежу. Када је и сам Млађан Динкић постао министар финансија у влади 2012. године, потрудио се да исправи неравнотежу коју је сам направио. На његов предлог 2013. смањена је стопа пореза на зараде, који је највећи извор прихода за локалне самоуправе (са 12 на 10 одсто), а са друге стране, повећана стопа доприноса за пензијско осигурање (са 22 на 24 одсто), што је приход републичке касе. На друга врата приход је враћен у централну касу. Познато је да ММФ инсистира да се равнотежа у потпуности врати, јер је порез на зараде свуда у свету у највећој мери приход централне касе.

При том, испоставило се да су општинари, уместо за инвестиције, новац користили за повећање плата, нова запошљавања и субвенције.

Министар финансија најавио је пре два дана и нови закон о накнадама за коришћење јавних добара. Намера је да се накнаде, које се плаћају за непосредно коришћење одређеног добра, утврде јединственим актом и на тај начин привреди омогући бољи увид у то које се све накнаде за одређену врсту посла плаћају на територији Србије. Према постојећој нормативи, накнаде за коришћење јавних добара биле су предмет уређивања више посебних закона, али и многобројних подзаконских прописа. Накнаде прописује чак 13 различитих закона – водама, пољопривредном земљишту, рударству, бањама, амбалажном отпаду…

„Увођење накнада само једним законом, правила и рокова за утврђивање висине накнада, надлежности за контролу и наплату, нешто је што ће свакако поздравити и привреда и потенцијални инвеститори. Доношење закона о накнадама представља једну од најзначајнијих реформи домаће привреде имајући у виду оптерећење које носе непорески односно парафискални намети”, рекли су нам у влади.

Анализа различитих јавних дажбина показала је да су се поједине накнаде уводиле, утврђивале и наплаћивале на нетранспарентан и непредвидив начина, као и да начин утврђивања њихове висине често није био у складу са њиховом сврхом и наменом.

Министар Вујовић најавио је и измене закона о порезу на додату вредност, а како није прецизирао о којим је изменама реч претпоставља се да се ради о укидању права на враћање ПДВ-а на беби опрему.