„Намигивање” Москви убрзава евроинтеграције

У истом дану кад је известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер најавио да ће Београд до краја године отворити поглавље пет у Бриселу је прихваћен и захтев БиХ за чланство у ЕУ.

Ове охрабрујуће вести о напретку региона у евроинтеграцијама стигле су два дана пошто је премијер Александар Вучић оценио да наредна поглавља неће бити отворена јер Запад није задовољан преговорима с Приштином, али и уочи одласка Милорада Додика у Москву по Путинову подршку за референдум о Дану Републике Српске.

Да ли онда има основа за тврдњу да су посреди уступци ЕУ које Брисел дели „на кашичицу” чим Бањалука и Београд испоље сумњу у подршку Запада и окрену поглед ка Кремљу?

За Александру Јоксимовић из Центра за спољну политику спора најава наставка евроинтеграција БиХ и Србије пре свега је резултат кризе у самој Унији, док Милован Дрецун, посланик Српске напредне странке, сматра да је реч о намери Запада да прошири своју „меку моћ” на Балкану, која се више не заснива на притисцима, већ на ширењу утицаја без присиле.

Да су и западна, али и руска „мека моћ” присутне у Србији, рекао је у недељу на РТС-у и Вучић. Он је своју песимистичну најаву о застоју у отварању поглавља понудио као одговор на питање да ли ће до тога доћи због јачања руског утицаја у нашој земљи.

Треба притом имати у виду да је за октобар најављена и посета Дмитрија Медведева Београду. Али Александра Јоксимовић каже да о политици Уније према Русији, пре свега кад је реч о санкцијама, не постоји јединствен став међу чланицама.

„Зато у Бриселу постоји одређена врста разумевања за оно што се дешава на западном Балкану, односно нема јасног гласа и захтева да даљи процес евроинтеграција Србије буде условљен било каквим увођењем санкција Русији”, каже она.

То није, подсећа наша саговорница, једина несугласица међу чланицама које, штавише, нису сагласне око кључних тема за даље функционисање ЕУ, што успорава процес интеграција.

У тренутку кад ЕУ покушава да консолидује сопствене редове најважније је да наша земља „адекватном брзином” настави с друштвеним реформама како би се, кад стабилизација ЕУ буде завршена а Србија испуни критеријуме, Београд и Брисел „пронашли у тој тачки у што краћем року”.

У међувремену, према мишљењу Милована Дрецуна, председника скупштинског Одбора за КиМ, Србија би могла да профитира од геополитичког сучељавања западне и руске „меке моћи”, јер ће Брисел са своје стране настојати да чини привлачнијим пут Србије ка ЕУ тиме што ће, између осталог, отварати нова поглавља.

„Изгледа да Запад јачањем политичког утицаја економијом, разумевањем и уважавањем за наше интересе жели да парира Москви. У случају ЕУ, то је видљиво по томе што је Брисел, осим политичке, пружио и финансијску подршку оснивању Специјалног суда за злочине ОВК у Приштини”, наводи Дрецун, који је и председник Парламентарне делегације Србије у ОДКБ-у (Организација за колективну безбедност и сарадњу).

Да постоји геополитичко сучељавање у домену меке моћи, додаје он, сведочи и то што у тренутку кад Русија и Кина најављују све већу присутност у нашој земљи с економским пројектима, Џозеф Бајден у Београду изјави да је повољна атмосфера да и америчке компаније уђу на наше тржиште.

„Нама је жеља јаких центара моћи да овде буду геополитички присутни свакако корист, јер јача наше билатералне односе, отвара радна места, стабилизује прилике. Кад имате присуство снажних, утицајних компанија, можете извршити одређени политички утицај, јер има више разумевања за ваше интересе”, закључује Дрецун.

Али, ако је разумљиво то што европски званичници хронично хвале допринос Београда на путу евроинтеграција, како разумети да је и БиХ виђена за кандидата, иако су ранијих година из ЕУ стизале тврдње да је реч о „нефункционалној држави”?

Александра Јоксимовић сматра да је реч о позитивној промени приступа саме Уније према БиХ.

„Блокирање евроинтеграција доводи до ретроградних процеса у друштву, за шта је пример Македонија, која је због спора с Грчком, уместо да напредује у реформама, прошле године први пут могла да добије негативан извештај Европске комисије. Инсистирање на испуњавању неких од критеријума, попут пресуде Сејдић-Финци, држало је БиХ дуго заглављену у напретку у неким сферама где се прогрес могао направити. Стога је Брисел направио мудар потез допуштајући да процес тече како би омогућио да се процеси унутар друштва развијају у правом правцу. Тиме је, уместо константног условљавања, дат одређени подстицај”, наводи она.

Бриселско прихватање захтева БиХ за чланство у ЕУ, према Дрецуновом мишљењу, јесте уступак и Републици Српској.

„Очигледно Брисел жели да РС веже за европски пут дејтонске БиХ како би загарантовао свој утицај и што више умањио присуство Москве у РС. Али, и то је по мени добра политика за интересе РС и српског народа јер, уместо да се прети Бањалуци, као што то чини Халиловић, па и поједини међународни званичници у БиХ, сада се каже: ево, нудимо вам да што пре кренете путем кандидатуре. И све то у тренутку кад Додик не одустаје од референдума о Дану РС”, закључује Дрецун.