Деценија до просечне плате од 600 евра

Први пут од 2008. Србија остварује солидан раст привреде, између 2,5 и три одсто, а доприносе му више привредних делатности, повећање инвестиција и извоза, изјавио је јуче економиста Милојко Арсић, представљајући као уредник нови број часописа „Квартални монитор” Фонда за развој економске науке. Иако највиши од почетка кризе, овогодишњи привредни раст биће око очекиваног просека за земље централне и источне Европе од 2,7 процената, али и знатно мањи од очекиваног раста Румуније и Словачке.

Плате у Србији су сада приближно у складу са нивоом развијености, а за знатнији и одржив раст стандарда грађана, неопходне су високе стопе раста бруто домаћег производа у дужем периоду од четири до пет одсто, казао је Арсић.

– Да би се просечна плата повећала на 600 евра, односно за више од 50 одсто, а да то буде дугорочно одрживо, неопходно је да раст плата буде у складу са растом продуктивности – указао је Арсић. – Уз стопу раста БДП од око пет одсто, потребна је готово једна деценија да се достигне толики раст зарада. Кад достигнемо просечну плату од 600 евра, просечне пензије би могле да буду око 300 евра.

Високе стопе раста су и услов да Србија током неколико наредних деценија надокнади историјски заостатак и сустигне развијене европске земље. Али, за висок и одржив економски раст изнад четири одсто неопходно је испунити одређене услове. Учешће инвестиција, пре свега у производњу намењену извозу, у годишњој вредности свега створеног (БДП) мора да се повећа са садашњих 19 на 25 одсто БДП. Да би се то остварило треба унапредити макроекономску стабилност и инвестициони амбијент.

Арсић је истакао да су постигнути резултати фискалне консолидације у прошлој, а нарочито овој години, надмашили сва очекивања јер ће буџетски дефицит који је у 2014. износио 6,7 одсто БДП, у 2016. бити сведен на два процента. Као резултат значајног пада фискалног дефицита, већ у овој години ће бити заустављен раст јавног дуга у односу на БДП. И поред тога, аутори „Кварталног монитора” указују да највећа опасност по макроекономску стабилност прети управо „са фискалне стране”.

– Иако је раст јавног дуга у односу на БДП заустављен, до тога је дошло када је он премашио 75 одсто БДП, што је изузетно висока задуженост за земље као што је Србија – сматра Арсић. – Са толико великим државним дугом сваки нови спољни шок и рецесија, попут оне из 2008. године, довели би до његовог поновног раста, који би надмашио 80 одсто БДП, што би вероватно довело до кризе. Зато фискална консолидација мора да се настави док се дефицит државе не сведе на мање од једног процента БДП.

Велики ризик по јавне финансије и макроекономску стабилност и даље прети од нереформисаног јавног сектора, пре свега великих јавних и државних предузећа, као што су ЕПС, „Србијагас”, „РТБ Бор”… После безброј одлагања, за њих се мора наћи решење.

За побољшање инвестиционог амбијента неопходно је спровести више реформи, почев од државне администрације, судства, просвете, здравства, поједностављења процедура и убрзања издавања дозвола до сузбијања корупције.

У којој мери су привредна кретања у Србији још нестабилна, показују најновији статистички подаци. После високих стопа раста у првом кварталу, раст индустријске производње и извоза у другом тромесечју и јулу се успоравају, а спољни дефицит расте. Ипак, аутори сматрају да ће солидан раст страних директних инвестиција у протеклом делу године и повећање одобрених банкарских кредита убрзати привредни раст до краја године. Погурао би га раст јавних инвестиција у инфраструктуру и приватних инвестиција у капацитете намењене извозу.