Не лобирам за ЛГБТ интересе

Министарка за управу и локалну самоуправу Ана Брнабић није имала дилему да ли ће њено појављивање на „Паради поноса” привући велику медијску пажњу. Знала је и да ће бити у незахвалној позицији да „оправдава” одсуство осталих министара Владе Србије, који су се ове године у рекордно најмањем броју појавили на прајду. Изгледало је као да им је свима лакнуло што се на списку запослених у Немањиној 11 коначно налази једна „геј министарка”, па они више не морају да одлазе на „Параду поноса” и глуме Eвропејце.

„У старту сам се јасно одредила по питању доласка на прајд, без двоумљења. Владу сам представљала ја, јер је влада присутна када је представља један њен члан”, каже Ана Брнабић и истиче да је за њу од броја присутних министара много важније да је „Парада поноса” одржана без инцидената, јер сматра да је време да ту агенду оставимо по страни.

Чињеница је да сте током „Параде поноса” били изложени великом медијском интересовању. Поједини новинари су Вам чак постављали питања попут „да ли сте на прајд дошли са девојком” и „где упознајете партнерке”? Осим што су овако лична питања непримерена, готово је сигурно да никада не би била постављена мушкарцу политичару. Да ли је то показатељ да живимо у дубоко патријархалном друштву?

Ја верујем да Србија није затворена и конзервативна земља и то што је парада одржана трећу годину заредом без инцидената, и како сте сами рекли у Вашем уводнику „Поноснији на параду”, без осећаја страха и „напетости у ваздуху” за мене је потврда да сам у праву када кажем да је Србија отворена земља. Не желим да генерализујем ствари и људе и тако једно непристојно питање не бих користила као аргумент да целу Србију назовем конзервативном или све новинаре непрофесионалним, јер то није мој став. Радило се о провокацији која није била на месту, било да је упућена мени или ма ком другом министру. Моја прва реакција је била да узвратим контрапитањем, али сам одговорила да је питање некоректно и нисам желела да улазим у дискусију, јер сматрам да прајд промовише различитост и толеранцију, која се мора показати и у дијалогу са онима са којима немате баш ништа заједничко. И мислим да као министар својим понашањем треба да промовишем вредности о којима сада разговарамо.

Представници ЛГБТ заједнице истичу да од Владе Србије очекују да у блиској будућности донесе законе који су важни за ту заједницу као што су закон о регистрованом животном партнерству и закон о правним последицама промене пола. Да ли имате утисак да ЛГБТ заједница од Вас очекује да лобирате за те законе и да ли јавности може да се пошаље јасна порука који су закони у надлежности Вашег министарства а који нису?

Већ сам разговарала са припадницима ЛГБТ заједнице о питањима промене матичног броја приликом промене пола и питањима наследства. Ову тему сам покренула на састанку са повереницом за заштиту равноправности. Равноправност људских права и мањинских група гарантује Устав Србије и сматрам да је обавеза свих државних органа и функционера да не дозволе да било ко оспорава било чија права, јер људска права нису упитна.  Желим да допринесем да заједно креирамо амбијент у којем различитост неће бити казна, напротив. Најдемократскија друштва су изграђена на принципу уважавања различитости и ја мислим да је то најбоља основа да се направи друштво у коме има места за све, независно од талената које људи имају, њиховог порекла, амбиција или клуба за који навијају. У свом раду промовисаћу ове вредности упркос могућим оспоравањима.

Да ли мислите да ЛГБТ заједница има превелика очекивања од Вас?

Нисам сигурна шта би била велика очекивања. Ако је то унапређење друштвеног амбијента кроз деловање једног министра у чијој надлежности су између осталог и људска и мањинска права, онда су то реална очекивања. Уколико су очекивања везана за регулисање неких права која чак ни у ЕУ нису уједначена, а ту мислим на пример, на легализацију истополних бракова, онда су та очекивања свакако превисока, премда ово питање до сада мени није кандидовано.

Пошто је политика вештина могућег, ја ћу се заложити да се ЛГБТ заједници помогне да се интегрише у наше друштво и сигурна сам да ће њени припадници то умети да препознају. Имам обавезу да се борим за једнака права свих мањинских група и сматрам да не би било фер да се поставим као заступник само једне од њих. Напросто, не смем себи да дозволим да се у јавности створи утисак да радим само са овом заједницом, јер нисам министар за ЛГБТ права, већ министарка државне управе и локалне самоуправе.