Добри ко мелем и љути ко поскоци

Книн – Радучић је петнаестак километара далеко од Книна. И то у Буковици. Није више, као пре последњег рата, у саставу книнске општине. Данас је ово село део општине Ервеник.

А у том Радучићу, испод Кума и Главице, расули се Модринићи, Шимпраге, Кутлаче, Мирићи, Боровићи, Буловани, Омчикуси... Трећина их је од предратног броја. Али и трећина је довољна да се огњишта не угасе.

Вековима су Буковицом и Радучићем ходили прво Готи и Авари, а потом богумили и Турци, Аустроугари и Немци... И четници и партизани, дабоме.

У праисторијско време подручје Радучића било је у саставу великог краљевства Либурна. У првом и другом веку пре наше ере Римљани су понад Крке саградили логор, а потом и град Бурнум, најстарије војно утврђење на подручју бивше нам земље. Данас тај Бурнум и, петсто метара удаљен, амфитеатар чисте и обнављају српски повратници. За туристе које они овде очекују.

Буковицом и питомином Манојловачког бука недалеко од Радучића био је посебно занесен цар Фрањо Јосиф. Долазио би ту и са литица сатима уживао у раскоши буковичког крша и реке Крке. Сељани су му за оног вакта подигли споменик и, у камену љутцу, исклесали окретаљку за кочије.

Вековима је и у Радучићу и засеоку му Шимпраге радити значило имати. Вековима се од посне земље муком откидало све што је она могла дати. И увек са муком, али и надом да мука није довека. Кажу то и у породици српских повратника Зденке и Милорада Шимпраге.

– Вратили смо се, засукали рукаве, годинама се одрицали и, ево, стигли до овог што данас имамо и љубоморно чувамо. Имамо велико стадо оваца и десетак музних крава. И лиценцу и сертификат за производњу здраве хране. Уврштени смо међу шест породица у Хрватској које су власници стада припремљених за извоз јагњетине у земље Европске уније. А уз то је наше стадо и најздравије у Хрватској, на шта смо посебно поносни – прича Милорад.

Деца Лана и Мила завршавају факултете, док је Горан то већ урадио. Све троје размишљају о одласку из завичаја. А до тада помажу родитељима. Не смрде им ни штале, ни краве, ни овце. У том послу су свакодневно.

У своју Буковицу вратио се и Ђорђе Лалић. Вратио се да остане уз гробове предака и да уз њих сконча. И Милан Бунчић је у својим Руделама. Отац му Стеван и дед Душан били су ковачи. И он је мислио њиховим стопама. Али...

– Када сам све израчун'о опет су ми козе биле најисплативије. Данас их је у стаду више од три стотине. Данас купаца нема баш тако пуно, али за млеко и сир наћи ће се неко. Уосталом, јадранска обала и туристи су само двадесетак километара далеко – задовољно ће Милан.

Недалеко је и Бошко Бојанић, најпознатији произвођач букара у Хрватској. Букара из Бошковог Жагровића постала је бренд туристичке понуде. И још нешто. Бошка је, након петогодишњег избеглиштва, у родном крају дочекало стадо коза. Преживеле су „Олују” негде у кањону Крке.

Намерник у Буковици упозна и Ружицу и Николу Карановић. Што очима види, Ружица рукама створи. Педесетак година тка. Некада, онако успут, а повратком у родно Кистање од ткања живи.

– Наставила сам осамдесет година дугу породичну традицију. Ношње из моје радионице проткане изворним мотивима из историје српског народа заштићене су и у туристичкој понуди Хрватске „злата вредне” – каже Ружица.

А Никола? Он је, поред пуно штошта другог, и човек који чини све како се не би заборавили Буковица и добри људи буковичког крша.

– Ето, на пример, мало коме су познате везе Николе Тесле са Кистањем.

Код цркве Светог Николе сахрањена је Ангелина Трбојевић, његова сестра. Сачувао сам и Теслину слику коју је он послао својој сестри 1926. године. Касније је Ангелинина унука, која је име добила по својој баки, докторирала је физику и била у тиму који је пројектовао нуклеарку у Кршком. Ивер, дакле, не пада далеко од пања –објашњава Никола.

У Буковици, омеђеној Зрмањом, Каринским морем и Крком, вековима се борило и гинуло, бежало и враћало, остајало и опстајало.

А људи ко камен стамени. Налик мелему и поскоку. Када мелем привијеш и на најтежу рану она одмах зарасте, а када поскока дирнеш он 'оће и ујести. Ето такви смо. Добри ко мелем и љути ко поскоци, на крају ће Милан Бунчић.