Проблеми на берзи не брину стручњаке

За последња три месеца индекс БЕЛЕX 15 на Београдској берзи пао је тридесетак одсто. Истовремено с падом вредности акција на Београдској берзи, последњих недеља је пала и вредност инвестиционих јединица, али то не забрињава портфолио менаџере који очекују да „црвену” линију ускоро замени динамична „зелена” која означава раст на берзи.

Владимир Павловић, портфолио менаџер фонда ФИМА Проактив, сматра да је пад цена акција на берзи проузроковала – паника.

– Ових дана стиже доста питања од инвеститора шта треба радити у ситуацији када берзански индекс за неколико недеља падне 25 одсто. То питање подразумева два питања инвеститорима – да ли сте уложили на тржишту капитала више од 30 одсто своје имовине и да ли вам је тај новац потребан у наредних шест месеци до годину дана. Уколико је одговор на њих „не”, утолико је и одговор на питање да ли сада треба продавати акције или инвестиционе јединице такође негативан – истиче Павловић.

Он подсећа да се у готово свим књигама о економији помиње „Велика економска криза 1929”, када је берза пала тридесетак одсто. Тада је велики број инвеститора узимао „маргинске кредите” и куповао акције на прецењеном тржишту, па када је тржиште почело да пада, банке су позвале инвеститоре да продају своје позиције, што је и изазвало поменути пад берзе.

– У Србији је у инвестиционе фондове инвестирано око пет евра по глави становника, док у земљама у региону просечан становник има уложено између 500 и 1.000 евра, што говори о будућем потенцијалу наших инвестиционих фондова. За сада нема ниједне банке која активно подржава и пласира „маргинске кредите”, тако да ни ова опасност по финансијско тржиште не постоји – каже Павловић.

Алексеј Мисаиловић, из Фокус инвеста, Друштво за управљање инвестиционим фондовима, каже да је лоша вест са финансијског тржишта да се Београдска берза налази на нивоу из децембра 2006. године. Добра вест је да је мартовски пад индекса БЕЛЕX 15 од 23 одсто заустављен на вредности од 1.615, растом од 1,62 одсто последњег трговачког дана, прошле недеље.

– Пад тржишта је у највећој мери последица домино ефеката мањих локалних инвеститора, који су под утиском опште нестабилности, а која се у сфери економије и на тржишту капитала и новца додатно напумпава медијски црним текстовима, као да нам се спрема апокалипса. Све смо већ видели и ништа нас не може изненадити.

Нажалост, у условима повишеног атмосферског притиска лавину лако изазове и повећана фреквенција ветра и она се сама зауставља ако немате систем заштите. На тржишту капитала је то спирала негативних очекивања која је највише збунила највећи део агрегатне тражње берзе и то стране институционалне инвеститоре, којима су под свежим утиском глобалног пада финансијских тржишта заклецала колена – каже Мисаиловић.

Истовремено и домаћи институционални инвеститори, тачније индустрија инвестиционих и пензионих фондова као основна брана локалног тржишта тек што је почела да ради и акумулира средства и принос била је приморана да продаје део портфеља не би ли одржавала ликвидност. Све ово посматрају шпекуланти, који обарају тржиште и то ће наставити да раде не би ли купили што јефтиније.

– Нажалост, тржиште је показало колико је системски још увек неуређено и конјунктурно незрело.

Чињеница је да су данас највеће листиране српске компаније ценовно потцењене у фундаменталном смислу. На берзи се тргује очекивањима која су како економска, тако и психолошка. У условима када постоји већи ниво системског ризика и неизвесности лако се успоставља и присуство негативне психологије – истиче Мисаиловић.  

Када нема системских решења за такве околности дешава се психологија масе на тржишту, додаје он. То значи да, иако имате тржишну економију, не можете ствари препустити само понуди и тражњи. Добрим примером он наводи активно учешће с меромНБС као регулаторног органа на девизном тржишту.