Не Бриселу и да Орбану

Суботица – У Мађарској већ седмицама траје кампања пред референдум 2. октобра на којем држављани са „да” или „не” треба да одговоре на питање: „Да ли прихватате да Европска унија без утицаја државне скупштине може да одреди обавезно насељавање немађарског становништва у Мађарску?”

Референдум је расписан 10. маја, одлуком мађарског парламента, у којем су одлуци већину дали посланици владајућег ФИДЕС-а Виктора Орбана и ултрадесничарске партије Јобик.

Далеко пре него што је пролазак миграната из правца Азије и Африке ка Европи проглашен „балканском рутом”, Мађарска је била одлучна да не дозволи нелегални улазак преко граничне линије и прелазак преко њене територије. Уласком у Европску унију Мађарска је појачала контролу својих граница, као спољашних граница ЕУ, и Србији враћала све мигранте које је на стотине хватала у покушају илегалног преласка границе. Ни пред сеобом народа која се дешавала прошле године Мађарска ни за јоту није одступила од свог става, а потврду такве политике требало би да обезбеди глас народа на предстојећем референдуму. Власт није вољна да исход референдума препусти случају, те се води активна антимигрантска кампања билбордима, оглашавањем, јавним иступима званичника и потенцирањем података који имају циљ да заплаше. Под заједничким упитом „да ли сте знали”, постављени су билборди на којима пише „Брисел у Мађарску жели да насели један град миграната”, „Доласком миграната скочио је број напада на жене”, „Само из Либије милион миграната жели да дође у Европу”, „Прошле године милион и по миграната стигло је у Европу”, све са циљем да се поручи Бриселу тако да и они разумеју, како стоји на једном од плаката.

Критичари Орбанове власти упозоравају да овај референдум није упућен Бриселу, који је у међувремену готово одустао од политике квота, већ пре свега замајавању домаће јавности пред нараслим проблемима у јавном сектору. Енглески „Гардијан” у том смислу говори о проблемима корупције унутар државе и у функционисању јавних служби.

Мађарска власт поставила је питање референдума као одлучујуће национално питање, те и на званичној интернет страници поводом овог изјашњава стоји да „само Мађари могу да одлуче с ким желе или не желе да живе”, да се „Брисел мора зауставити”, а да Мађари треба да одбране „своје друштво, породицу, културу и све оно што чини Мађарску”.

Актуелна ситуација оживела је у националној свести и сцену из историје познату као заузимање Будима без крви, кад су 1541. године, под изговором да желе да разгледају градске знаменитости, Турци ушли у Будим и, пошто су се распоредили на стратешке положаје, исукали сабље и заузели град, док је за то време угарски краљ, још дете, био с мајком у турском чадору на вечери код султана Сулејмана. Ова сцена описана је у омиљеном историјском штиву „Звезде Егера” Гезе Гардоњија.

Подигнуто на ниво националног опстанка, питање на које ће одговор бити ковертиран Бриселу, тиче се свих држављана Мађарске, па и више од 100.000 грађана Србије који, поред српског, имају и мађарски пасош. Позив на регистровање и изјашњавање њих је сачекао у поштанским сандучићима. Билборди који позивају на изјашњавање, и притом на заокруживање „не” као одговора, присутни су на северу Војводине, где је највише двојних држављана, а у мобилисање гласача активно је укључен Савез војвођанских Мађара.

Процедура изласка на гласачка места за грађане ван Мађарске ипак је подразумевала да је до 17. септембра, односно 15 дана пре референдума, требало да се региструју, осим оних који су то учинили за изборе 2014. године. То се могло учинити и у дипломатским представништвима или преко интернет адресе. У мађарском конзулату у Суботици продужено је радно време како би грађани могли да предају своје листиће са заокруженим одговором, а странке попут СВМ-а понудиле су и помоћ у испуњавању и регистрацији.

Колико ће грађана од више од сто хиљада двојних држављана искористити то право за сада је немогуће речи, али мађарски званичници су последњих дана регистрације бирача говорили о знатном повећању броја пријављених. Неки од саговорника „Политике” ипак сматрају да није морално да учествују у овом референдуму. „Нећу изаћи јер сматрам да се проблем с мигрантима не решава на мађарско-српској граници, него негде другде, а мислим да то и други знају. Да цитирам Гезу Хофија, који је рекао да није нормално да Мађари који живе ван Мађарске одлучују о судбини Мађара који живе у земљи”, каже за „Политику” млади незапослени Суботичанин, који је хтео да остане анониман. Јанош Немет, новинар у пензији, такође не жели да учествује у референдуму и истиче: „Овај референдум је чиста обмана грађана и служи искључиво за унутрашњеполитичке циљеве Виктора Орбана. Европску унију неће ганути резултат, ма какав буде био, а питање расподеле миграната решава се међу државама чланицама, преговорима и договорима, а не референдумом у свакој од тих земаља. С друге стране, ја порез плаћам у Србији, те искључиво овде имам право да се – учествујући на изборима – мешам у послове државе. То је не само мој став, већ и став многих мојих познаника који би имали право да гласају.”