Порези пуне државну касу

Резултати фискалне консолидације у прошлој, а нарочито овој години, распршили су све сумње дела стручне и шире јавности да предузете мере неће смањити опасну неравнотежу између државних прихода и расхода. Буџетски дефицит од 6,7 одсто бруто домаћег производа (из 2014. године), биће сведен на два процента ове године, што је двоструко више од обећаних 4,1 одсто. Подсећања ради, Србија је пре две године имала највећи фискални дефицит у Европи, а у овој ће мањак у државној каси бити на нивоу просека земаља чланица Европске уније. Држава више не срља ка провалији банкрота. Већ у 2016. биће заустављен раст јавног дуга у односу на БДП. Истовремено, привреда се опоравља, а у овој години ће достићи солидну стопу раста од око три процента.

Ко је све допринео да српске јавне финансије крену путем оздрављења?

Нема сумње да је смањење неких плата у државним службама и предузећима и пензија највише допринело уравнотежењу српских финансија. Међутим, економисти, аутори часописа „Квартални монитор” Фонда за развој економске науке, указују на још једну пожељну појаву – допринос побољшане наплате пореза постаје све значајнији.

У периоду јануар-јул 2016, приходи од ПДВ су већи за 11 одсто него у истом периоду прошле године, од акциза за 21, пореза на добит за 17,4, пореза на доходак 4,9, а доприноси за 2,6 одсто.

– Порески приходи у прошлој години реално су стагнирали, док ће у овој години бити реално већи за око седам одсто, што је знатно више од очекиваног раста БДП од три одсто – каже Милојко Арсић, уредник овог „посматрача” дешавања у српској економији.

Раст пореских прихода, изнад раста пореских основица, мањим делом може се објаснити повећањем пореских стопа и увођења акциза на струју. Изразито највећи допринос дошао је од сузбијања сиве економије. Процењује се да су по основу сузбијања сиве економије порески приходи у прошлој години повећани за 0,5 одсто БДП, а да су по том основу у овој години повећани за више од једног процента, што премашује 300 милиона евра.

После вишедеценијског вапаја привредника да држава коначно стане на пут раду, производњи и продаји „на црно”, Арсић сматра да је сива економија у Србији сада „на историјски најнижем нивоу”. Ипак, напомиње да још није достигнут степен наплате пореза који је постојао у 2012. години.

– Од краја 2012. до средине 2014. дошло је до значајног раста сиве економије, што је један од узрока повећања фискалног дефицита у том периоду – објашњава Арсић. – До тог раста сиве економије није дошло због повећања пореских стопа, јер наплата пореза већ две године расте иако су пореске стопе остале исте. Раст сиве економије не може се објаснити ни лошим стањем у привреди, јер је раст наплате пореза почео средином 2014., непосредно након поплава, када је Србија била у рецесији.

Илустрација Новица Коцић

Без околишења, као највероватнијег кривца за раст сиве економије од краја 2012. до средине 2014. године Арсић види у смањењу ефикасности рада Пореске управе. Иначе, упућени тврде да је ова најважнија државна служба, темељ сваке државе, одавно запуштена и да од „српске октобарске револуције” готово ништа није учињено да се учини ефикаснијом.

– У те две године дошло је до смене искусних кадрова и постављања нових, без довољно знања – каже Арсић. – Већи број руководећих позиција остао је упражњен у дужем периоду, јер су стари руководиоци смењени, а нови их нису заменили, што је довело до успоравања и блокаде одлучивања. Осим тога, руководиоци и порески инспектори су ослушкивали изјаве представника владе и руководства Пореске управе у којима им је поручивано да треба да се ослоне на добровољно плаћање пореза, чекају увођење модерних фискалних каса, уместо да примене законске мере за наплату пореза.

Од средине 2014. стање је почело да се поправља. Отклањају се неки од узрока најкрупнијих поремећаја у раду Пореске управе – решени су неки кадровски проблеми, пооштрена је казнена политика, одлучније се примењују прописи о принудној наплати, повећан је број инспектора који учествује у теренској контроли и поједностављене су неке пореске процедуре.

– Раст фискалног дефицита и опасност од дужничке кризе подстакли су владу да примени оштре мере штедње, али и да унапреди рад Пореске управе – каже Арсић. – Мада је Пореска управа у Србији још далеко од добро организованих, какве постоје у развијеним земљама, била је довољна примена неких парцијалних мера да се наплата пореза значајно побољша. Резултати би били још бољи да су примењене системске мере, попут унапређења селекције кадрова, успостављања модерне организационе структуре, додатног поједностављења пореских процедура, боље обучености запослених, ефикасније антикорупцијске политике – боље сарадње са другим државним органима.

На реформи Пореске управе се управо ради, казала је њена директорка Драгана Марковић на недавној конференцији Америчке привредне коморе посвећеној унапређењу услова пословања. Замолила је за мало стрпљења јер је то процес, и промена не може да се примети преко ноћи. Обећала је да ће резултати бити видљиви већ у наредној години. Најавила је да ће до средине наредне недеље бити расписан конкурс за пријем 100 нових инспектора у тој државној служби, јер је просечна старост запослених око 56 година.

Поука од урушавања Пореске управе

Искуство са урушавањем Пореске управе, а потом и са њеним опоравком, може да послужи да се извуку општије поуке о привредном и политичком систему у Србији, уочава Арсић.

– Ово искуство показује колико су институције у Србији слабе, како лако одустају од примене закона, колико се неодговорно води кадровска политика у њима, као и колико су снажни неформални незаконити утицаји на њихов рад. Сличне појаве су присутне и у другим институцијама, као што је правосуђе, државна администрација, органи локалне самоуправе, али су последице тамо мање него у случају Пореске управе.