​Ко ће партијским прелетачима сасећи крила

Четири месеца после локалних избора више од 60 одборника из двадесетак општина у Србији већ је променило страначки дрес. Најчешће су то били трансфери опозиционара у Српску напредну странку. Прелазак из странке губитника избора на страну победника најчешће се оправдава објашњењем како је то у корист грађана. А, у ствари, многи одборници су на тај начин решавали проблем запослења за себе или чланове својих породица.

Ипак, као гром из ведра неба одјекнуло је да су у августу у Владимирцима и Новој Вароши напредњаци изгубили власт, јер је неколико одборника напустило њихове редове.

У Владимирцима је неколико дана трајала дилема ко чини власт, јер су двојица напредњака отишла из странке. Социјалисти, Демократска странка и Јединствена Србија тврдили су да имају већину, али то напредњаке није поколебало. Неколико дана доцније, после договора у врху СНС-а и СПС-а, образована је нова већина, коју сада чине, као и на републичком нивоу, напредњаци и социјалисти.

Члан Председништва СНС-а Владимир Ђукановић каже да је добро што је власт у Владимирцима идентична као у Републици. Наводи да је веома задовољан што је један број незадовољних одлучио да оде из СНС-а, јер је мотив њиховог уласка у напредњачке редове била лична корист.

„Њихови мотиви уласка у странку нису били да би нешто конкретно урадили за локалну средину, већ да би напунили џепове. Волео бих да ти људи никад нису ни ушли у СНС и нека слободно иду тамо где мисле да ће им бити боље. Жалосно је што су неки људи спреми да продају идеју за другу опцију која није ни приближно блиска ономе за шта се СНС залаже”, истиче Ђукановић.

Он наводи да се одборници на овај корак најчешће одлучују због добијања посла, и то не само за себе, већ и за супружнике или децу. У једном месту један одборник је, наводно, био уцењен да промени странку, јер ће у супротном бити срушена његова посластичарница за коју није имао грађевинску дозволу.

Промена идеологије или прибављање личне користи? Који год да је мотив преласка из једне у другу странку, реч је о нарушавању изборне воље грађана и демократије, које би се најбоље спречило променом изборног система, по коме би власник одборничког мандата била странка.

„Присталица сам тога да мандат одборника припада странци, а не одборницима и мислим да је погрешно тумачење Уставног суда који је мандат дао особи која је изабрана на листи неке партије или коалиције”, објашњава Ђукановић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да се СНС определио да од себе прави свеобухватну партију, где за сваког има места. То је, каже он, прагматично, јер на тај начин имају већи рејтинг и удео у власти, али је цена тога да партија губи идеологију.

„СНС постаје један интересни клуб, који лако привлачи људе, али их лако и губи. Преласци одборника у друге странке јесу усуд тог ’кеч-ап’ приступа, где хоћете све, а врло често, уз велике успехе које постижете, велики је ризик да вам неки људи пређу на другу страну. То је разлог што у неким општинама нове већине једва да су саставиле два месеца заједно, а већ су се некадашњи коалициони партнери нашли на супротстављеним странама”, рекао је Анђелковић.

Прелетање из странке у странку, нарочито у локалним срединама, није новост. У последње време постоји чак тренд преласка читавих одбора, што отвара питање која је права вредност изборне воља грађана, посебно ако они за чије су идеологије гласали промене своја уверења и по неколико пута у току мандата. У највећем броју случајева прелетачи напуштају странку која је изгубила власт и одлазе у владајући СНС. Интерес се може огледати у ситном ћару, у радним местима у општини или неком комуналном предузећу. Уколико, пак, онај ко мења странку жели политички ангажман, онда његова цена може бити позиција у управном одбору неког јавног предузећа. Или, као у случају Александра Сенића, који је после освајања власти у Рачи одлучио да напусти СДС Бориса Тадића у чијем је стварању учествовао и да пређе у СНС, за шта је одмах награђен местом у Главном одбору СНС-а.

Дијана Вукомановић, председница Извршног одбора СПС-а, каже да се такве прелетачке амбиције појединаца јављају у свим партијама и да у овој партији током 26 година нису ни покушавали да забране појединцима да политичку срећу окушају у некој другој странци.

„Председник Дачић је и пре избора и недавно јавно рекао да свако ко је незадовољан може слободно да иде из партије. Подсећам да Устав Србије гарантује мандат посланика, тако да су покушаји појединих партија да секу крила прелетачима и узалудни, и нису у складу нису у складу с највишим правним актом. Такав либералан став унутар СПС-а истовремено говори да смо озбиљни и сигурни у своје јединство”, истиче Вукомановићева.

Владимир Ђукановић, пак, сматра да би решење мењања страначких дресова можда било у пажљивом одабиру кадрова.

„Прелетача ће, нажалост, увек бити и не можете за сваког да знате шта ће да уради кад се приближи власти. Једва чекам да СНС оде са власти да би огроман број људи који су код нас дошли из користољубља отишао у другу странку трбухом за крухом”, закључио је Ђукановић.