​Ko će partijskim preletačima saseći krila

Četiri meseca posle lokalnih izbora više od 60 odbornika iz dvadesetak opština u Srbiji već je promenilo stranački dres. Najčešće su to bili transferi opozicionara u Srpsku naprednu stranku. Prelazak iz stranke gubitnika izbora na stranu pobednika najčešće se opravdava objašnjenjem kako je to u korist građana. A, u stvari, mnogi odbornici su na taj način rešavali problem zaposlenja za sebe ili članove svojih porodica.

Ipak, kao grom iz vedra neba odjeknulo je da su u avgustu u Vladimircima i Novoj Varoši naprednjaci izgubili vlast, jer je nekoliko odbornika napustilo njihove redove.

U Vladimircima je nekoliko dana trajala dilema ko čini vlast, jer su dvojica naprednjaka otišla iz stranke. Socijalisti, Demokratska stranka i Jedinstvena Srbija tvrdili su da imaju većinu, ali to naprednjake nije pokolebalo. Nekoliko dana docnije, posle dogovora u vrhu SNS-a i SPS-a, obrazovana je nova većina, koju sada čine, kao i na republičkom nivou, naprednjaci i socijalisti.

Član Predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović kaže da je dobro što je vlast u Vladimircima identična kao u Republici. Navodi da je veoma zadovoljan što je jedan broj nezadovoljnih odlučio da ode iz SNS-a, jer je motiv njihovog ulaska u naprednjačke redove bila lična korist.

„Njihovi motivi ulaska u stranku nisu bili da bi nešto konkretno uradili za lokalnu sredinu, već da bi napunili džepove. Voleo bih da ti ljudi nikad nisu ni ušli u SNS i neka slobodno idu tamo gde misle da će im biti bolje. Žalosno je što su neki ljudi spremi da prodaju ideju za drugu opciju koja nije ni približno bliska onome za šta se SNS zalaže”, ističe Đukanović.

On navodi da se odbornici na ovaj korak najčešće odlučuju zbog dobijanja posla, i to ne samo za sebe, već i za supružnike ili decu. U jednom mestu jedan odbornik je, navodno, bio ucenjen da promeni stranku, jer će u suprotnom biti srušena njegova poslastičarnica za koju nije imao građevinsku dozvolu.

Promena ideologije ili pribavljanje lične koristi? Koji god da je motiv prelaska iz jedne u drugu stranku, reč je o narušavanju izborne volje građana i demokratije, koje bi se najbolje sprečilo promenom izbornog sistema, po kome bi vlasnik odborničkog mandata bila stranka.

„Pristalica sam toga da mandat odbornika pripada stranci, a ne odbornicima i mislim da je pogrešno tumačenje Ustavnog suda koji je mandat dao osobi koja je izabrana na listi neke partije ili koalicije”, objašnjava Đukanović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da se SNS opredelio da od sebe pravi sveobuhvatnu partiju, gde za svakog ima mesta. To je, kaže on, pragmatično, jer na taj način imaju veći rejting i udeo u vlasti, ali je cena toga da partija gubi ideologiju.

„SNS postaje jedan interesni klub, koji lako privlači ljude, ali ih lako i gubi. Prelasci odbornika u druge stranke jesu usud tog ’keč-ap’ pristupa, gde hoćete sve, a vrlo često, uz velike uspehe koje postižete, veliki je rizik da vam neki ljudi pređu na drugu stranu. To je razlog što u nekim opštinama nove većine jedva da su sastavile dva meseca zajedno, a već su se nekadašnji koalicioni partneri našli na suprotstavljenim stranama”, rekao je Anđelković.

Preletanje iz stranke u stranku, naročito u lokalnim sredinama, nije novost. U poslednje vreme postoji čak trend prelaska čitavih odbora, što otvara pitanje koja je prava vrednost izborne volja građana, posebno ako oni za čije su ideologije glasali promene svoja uverenja i po nekoliko puta u toku mandata. U najvećem broju slučajeva preletači napuštaju stranku koja je izgubila vlast i odlaze u vladajući SNS. Interes se može ogledati u sitnom ćaru, u radnim mestima u opštini ili nekom komunalnom preduzeću. Ukoliko, pak, onaj ko menja stranku želi politički angažman, onda njegova cena može biti pozicija u upravnom odboru nekog javnog preduzeća. Ili, kao u slučaju Aleksandra Senića, koji je posle osvajanja vlasti u Rači odlučio da napusti SDS Borisa Tadića u čijem je stvaranju učestvovao i da pređe u SNS, za šta je odmah nagrađen mestom u Glavnom odboru SNS-a.

Dijana Vukomanović, predsednica Izvršnog odbora SPS-a, kaže da se takve preletačke ambicije pojedinaca javljaju u svim partijama i da u ovoj partiji tokom 26 godina nisu ni pokušavali da zabrane pojedincima da političku sreću okušaju u nekoj drugoj stranci.

„Predsednik Dačić je i pre izbora i nedavno javno rekao da svako ko je nezadovoljan može slobodno da ide iz partije. Podsećam da Ustav Srbije garantuje mandat poslanika, tako da su pokušaji pojedinih partija da seku krila preletačima i uzaludni, i nisu u skladu nisu u skladu s najvišim pravnim aktom. Takav liberalan stav unutar SPS-a istovremeno govori da smo ozbiljni i sigurni u svoje jedinstvo”, ističe Vukomanovićeva.

Vladimir Đukanović, pak, smatra da bi rešenje menjanja stranačkih dresova možda bilo u pažljivom odabiru kadrova.

„Preletača će, nažalost, uvek biti i ne možete za svakog da znate šta će da uradi kad se približi vlasti. Jedva čekam da SNS ode sa vlasti da bi ogroman broj ljudi koji su kod nas došli iz koristoljublja otišao u drugu stranku trbuhom za kruhom”, zaključio je Đukanović.