„Тефлон закон” и „ваучер студије права”

Законик о кривичном поступку (ЗКП) је највише критикован закон икада у Србији, али и поред тога опстаје, иако ни судије ни тужиоци ни адвокати нису задовољни како се овај закон примењује, речено је на саветовању кривичара на Златибору, где је више стотина стручњака три дана расправљало о теми „Европске интеграције и казнено законодавство”.

Законик о кривичном поступку управо је један од најважнијих закона који треба да се усклади са модерним европским континенталним правом, а Србија је у кривични поступак увела елементе из англосаксонског модела суђења, који нису у складу са нашом традицијом и нашом организацијом судства, тужилаштва и полиције.

– Могло би се за ЗКП рећи да је „тефлон закон”, јер се од њега одбијају све критике, које стижу од стручњака и оних који по овом закону раде. Постојао је у Америци један криминалац кога су звали „Тефлон Дон”. Сви су знали за његове криминалне радње, али су се све оптужбе одбијале од њега, ниједна оптужба није могла да му се „залепи”, па је зато прозван тефлоном. Тако исто и наш ЗКП. Шта год да кажемо о њему, а говоримо већ годинама, ништа му не можемо, а знамо да су неопходне знатне измене. Немамо ништа против тужилачке истраге, али таква истрага, која је уведена ЗКП-ом, довела је до веома спорог и компликованог кривичног поступка – казао је др Милан Шкулић, професор кривичног процесног права на Правном факултету у Београду и председник Удружења правника Србије.

Према његовим речима, тужилац није неко ко треба да „њушка около”. Његов посао је више кабинетски, а полицију треба да користи ради добијања информација.

– Предистражни поступак и тужилачка истрага су пуни папира и бирократије. Због тога многи случајеви остају у густој магли неефикасне сарадње полиције и тужилаштва и никада не стигну на суд. Зато се и даље дешава да наш кривични поступак личи на рибарску мрежу која хвата мале рибе, а пропушта велике – рекао је професор Шкулић.

Декан Правног факултета у Крагујевцу, др Станко Бејатовић забринут је и за будуће кадрове, који ће за неколико деценија радити у судовима и тужилаштвима и примењивати тако лош ЗКП.

– Забринут сам због образовања будућих правника, јер данас у Србији постоје факултети који нуде ваучере од хиљаду и по евра за упис на студије права. Да ли се уз такав ваучер одмах добија и диплома. Не смемо дозволити да имамо „ваучер студије права”, јер ћемо тако у будућности имати „ваучер судије”. У правосуђу морају радити стручњаци, па се залажем и за специјализацију унутар правосуђа, тако да имамо стручњаке за различите врсте криминала, као што се предлаже и новим законима. Али, ни најбољи закони не могу се добро примењивати ако имамо лоше образоване судије и тужиоце, а камоли још ако имамо и тако лош ЗКП – рекао је др Станко Бејатовић, такође професор кривичног процесног права.

Није желео јавно да наводи који су то приватни факултети који нуде ваучере за упис на студије права. Нагласио је да се критеријуми за образовање правника морају јасно успоставити, јер „Србија не иде на европски пут због Европе, него због својих грађана”.

– Судови ће бити стручни и независни онолико колико је сваки судија појединац стручан и независан – рекао је Мирољуб Томић, члан Високог савета судства.

Независност судија, подсетио је Томић, заправо је одсуство њихове зависности, које се огледа у могућности да се одупру свим утицајима и очекивањима. Судија треба да суди по закону, као што пише у Душановом законику, а не тако што ће да ослушкује јавно мњење или очекивања од власти. Зато треба бити не само отпоран на утицаје него пре свега стручан.

– Начин избора судија је кључна ствар и за независност и за стручност. Досадашњи начин избора судија намеће питања критеријума, јер се испоставило да је најважније мишљење судија о њиховим помоћницима. Пре неколико година, када смо бирали судије београдских судова, од 400 кандидата било је 350 судијских помоћника и свих 350 имали су од својих судија оцену „нарочито се истиче”. Да ли је то реално? Предложио сам, у шали, да имена свих кандидата ставимо у бубањ и да позовемо Сузану Манчић да извуче оне који су најбољи од најбољих. Морамо увести мерљиве критеријуме за оцену најбољих који ће бити изабрани – казао је Мирољуб Томић.

На саветовању кривичара, које је управо одржано на Златибору, у организацији Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу, посвећена је пажња и утицају медија на судство и на поверење грађана у правосуђе.

– Већ неколико деценија у Србији постоји континуирано ниподаштавање судства, углавном путем медија, али и уопште у јавном животу – вређање судства и судија, који се неаргументовано повезују са корупцијом, криминалом и са политичким утицајем. Углед правосуђа је нарушен честим злонамерним и нестручним извештавањем медија да су судије корумпиране, нестручне и да не знају свој посао. То све утиче да грађани немају поверења у правосуђе и онда, наравно, ниједна одлука суда не може да буде прихваћена у јавности – рекао је др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право.

У Србији постоји „суђење путем медија”, нагласио је Ћирић, а тиме се директно крши претпоставка невиности и доводи се у питање дигнитет читавог правосуђа и поверење грађана у правосудни систем. Зато постоји потреба за реизградњом ауторитета и угледа правосуђа.