Зелена „невеста” у Улици Милеве Марић Ајнштајн

Да простор испред зграде не мора увек да буде запуштен, пун отпада и место о коме нико не брине показали су станари у Улици Милеве Марић Ајнштајн на бројевима 32, 43 и 36 на Новом Београду. Они су парче земље испред своје зграде уредили, посадили цвеће и траву и о њему се старају тако да изгледа као са насловница часописа посвећених одржавању зеленила. Њихов труд и пажња су награђени – у акцији „За зеленији Београд” освојили су прво место јер се најлепша зелена површина око стамбеног простора у граду налази управо испред њихове зграде.

Оголели простор испред зграде са неколико улаза први је почео да уређује Раде Токалић.

– Када смо се пре четири године уселили, испред зграде није било ничега. Само земља, камење и отпад. После неколико месеци кренуо сам да сређујем део испред улаза. Камење сам сакупио на једну страну и обликовао га, а онда ми се учинило да не изгледа лоше, па како сам из рударске струке, почео сам да доносим камење са различитих локација. Два камена су са Хиландара, али има их из Книна, Јошаничке Бање, са Авале, из Мионице… – прича Токалић.

Већ после првих радова Токалић није био усамљен у послу. Придружиле су му се и комшије из зграде, где само у једном улазу постоје 24 стана.

– Неко је донео каменчић, неко пелцер, неко оградицу… Посадили смо цвеће и украсну траву пампас, која доминира површином. Због њене лепоте зовемо је „невеста пред удају” – објашњава Токалић.

Углавном су све финансирали сами. Набавили су моторну косилицу, тример, лопату, ашов… комплетну опрему. Проблем им је вода. Немају одакле да заливају травњак, па у канистерима и кантама доносе воду из својих домова.

У комшилуку су сви одушевљени њиховом зеленом површином.

– Нови Београд многи зову највећом спаваоницом у граду, где се људи у зградама и не познају. Али у нашем случају то је сасвим супротно. У улазима се сви знамо и живимо као да смо једна породица. Када неко крене на одмор, кључеве оставља код комшије, када је потребно да се помогне – сви прискоче. Као насеље смо специфични. Доселили смо се у исто време, деца нам заједно одрастају, због чега и нисмо заборавили на заједничка дружења и познанства – истиче Токалић.

Најважније је, каже, да нико не прља њихову зелену оазу.

– Свима се свиђа, а ми желимо да га још више улепшамо. Идеја нам је да направимо језерце и мостић, да нам се деца пред венчања овде фотографишу – каже Токалић.