Битеф као „скуп несврстаних”

Овогодишње, 50. јубиларно издање Битефа „игра” друго полувреме.

До краја фестивала, који ће бити завршен у недељу увече, битефовска публика имаће прилику да види још пет представа у такмичарској селекцији, али и бројне пратеће програме.

У четвртак ће на сцени Позоришта на Теразијама у 19.30 сати бити изведена француска представа „Свита бр. 2” композитора и редитеља Жориса Лакоста, док је у 21.30 сати у Битеф театру на програму представа „Само моје” аутора Ане Дубљевић и Игора Коруге у извођењу трупе „Станица Сервис за савремени плес” из Београда.

Судећи по првом полувремену, сасвим је извесно да ће Битеф ове јесени бити првак културног првенства захваљујући, рекло би се, позоришној истрајности Ивана Меденице, уметничког директора Битефа, који је протеклих месеци брижљиво осмишљавао фестивалску стратегију.

Наравно свега овога не би било ни без „прве поставе” Битефа коју предводи смирени директор Милош Латиновић, студиозна селекторка Ања Суша, енергична оперативна директорка Јелена Кнежевић, маштовита пи-ар Славица Хинић, али и Јелена Богавац, Александра Делић, Сања Љумовић и многи други.

Тако би овогодишњи Битеф поред поднаслова „На леђима махнитога бика” могао да буде квалификован и као „скуп несврстаних”, али и стециште бројних уметника из Америке, Немачке, Француске, Пољске, Аустрије...

Маркантна фигура редитеља Боба Вилсона, аутентичност руског драмског писца Николаја Кољаде, срдачност уметника из Јапана... окупљени на јубиларном Битефу потврдили су још једном да уметност не познаје границе.

О томе најбоље сведочи и уручење награде „Талија” нигеријском драмском писцу есејисти и глумцу Фемију Ософисану на свечаном пријему који је приредио амбасадор Аксел Дитман у амбасади Немачке где се могло чути и певање афричког традиционала „Аше”.

Пријем је приређен у паузи између предавања на 28. конгресу Међународног удружења позоришних критичара који је у Београду окупио више од 100 критичара из 40 земаља.

За новинаре који испред својих редакција извештавају са Битефа практично нема опуштања јер треба испратити све „креације” Ивана Меденице, а када се у неком тренутку популарни Медени, како уметничког директора зову у позоришним круговима, појави са лептир-машном, ствар добија на посебном значају.

Зато у својој новинарској торби поред патика новинари обично носе и свечану гардеробу јер им је док траје Битеф „забрањено” да спавају.