Ципрас и Ердоган у клинчу око егејских острва

Од нашег дописника

Атина – Заседање државног савeтa за одбрану је одговор грчког премијера Алексиса Ципраса на провокативне изјаве турског председника Реџепа Тајипа Ердогана којима доводи у питање одредбе Лозанског споразума из 1923. године јер сматра да су његовој земљи неправедно отета егејска острва која су отад у саставу Грчке.

У последњем говору Ердоган је сународницима поручио да је споразум којим су практично одређене границе модерне турске државе после колапса Османске империје неправедан. Ердоган каже да је „Лозанским споразумом турском народу причињена штета јер су егејска острва која су на пушкомет од Турске поклоњена Грчкој”.

Турска мора да се бори за исправљање неправди које су, како је нагласио, присутне и у одредбама међународног права којим се одређује питање континенталног шелфа и ваздушног пространства.

Ердоган каже да су они који су тада седели за преговарачким столом и утврђивали савремене границе покушавали да то покажу као победу јер су враћене неке територије, али да у у суштини „нанели непроцењиву штету, због које данашња Турска трпи”.

У Атини су Ердоганове изјаве примљене као провокација и у изјави Министарства спољних послова Анкара се подсећа да је „међународно право обавезно за све и да је Турска дужна да поштује споразум из Лозане и да не може да га игнорише без обзира на то да ли се са њим слаже”.

Све политичке партије у Грчкој захтевају енергичну реакцију владе јер, како подвлаче, питање безбедности сматрају приоритетом. За њих је покушај турског лидера да морал нације подигне „стварањем напетости у односима са Грчком” недопустив.

Оштру поруку упутио је министар одбране Панос Каменос, који сматра да је турски председник на погрешном путу, док заменик шефа дипломатије Никос Ксидакис упозорава да је реч о озбиљном изазову у грчко-турским односима.

Ксидакис сматра да је у питању непромишљени потез усмерен на унутрашњи политички публицитет у тренутку када је Турска под притиском због Мосула и Курда.

У реакцијама овдашњих политичких кругова се подсећа на историјске чињенице којима се Ердоган поиграва, заборављајући да су Лозанским споразумом установљене не само границе са Грчком већ и са источним суседима, Сиријом и Ираком, и да су ове границе поделиле територију на којој у три земље живе Курди.

У тренутној геополитичкој ситуацији и испреплетених интереса, подсећа се, нереално је очекивати да ће било ко дозволити било какво постављање питања граница.

Подсетимо, претеча споразума чију валидност Ердоган доводи у питање, озбиљно ризикујући заоштравање односа не само са Грчком, јесте договор у Севру из 1920. између Османског царства и сила Антанте.

То је један од споразума којим је окончан Први светски рат, у коме се Османско царство одрекло свих претензија на нетурском подручју, чиме је изгубило и четири петине своје територије. Одрекло се свих острва у Егеју и Источне Тракије, што Велика народна скупштина и турски националисти нису прихватили и рат је настављен.

Овај крајње неповољан споразум за Турску замењен је 1923. Лозанским споразумом, после турске победе над Грчком, када су националисти предвођени Ататурком потиснули Грке из Тракије. Лозанским споразумом између Турске и сила Антанте који је приказан као победа Турске и којим су установљене границе модерне Републике Турске извршене су знатне територијалне исправке.

Турској је враћена Источна Тракија са Једреном и Анадолија са Измиром и држава је добила садашње границе. Установљен је режим међународног надзора над демилитаризованим мореузима. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није потписала Лозански споразум, већ је са Турском закључила посебни споразум о миру.

Између осталог, Грчка је Турској морала да врати острва Имврос и Тенедос на којима је већинска била грчка популација и искључене све турске претензије на Кипар.

Сукоби интереса и звецкање оружјем су стално присутни и 1987. су две земље замало заратиле. До нове затегнутости је дошло 1996. и 2006, када су се војни авиони сударили и грчки пилот погинуо.

Наиме, спорови се воде у вези с територијалним водама око 16 острва у Егеју на која Грчка полаже право суверенитет и спорним ваздушним простором у близини турске обале који Атина сматра својом територијом, а Анкара међународним.

Када је реч о територијалним водама, суштина је то што Турска у Егеју не жели да поштује одредбе међународног права, према коме се оне простиру на 12 наутичких миља и толерише само шест наутичких миља. Такође, Грчка има право на десет наутичких миља ваздушног простора око својих острва, а Турска признаје само шест и, кад свакодневно турски ловци надлећу грчка острва, Анкара тврди да су њени авиони у међународном ваздушном простору.

Односе две земље оптерећује и мигрантска криза и оглушивање Турске о све апеле да се заустави илегална миграција у Грчку. Последња провокација показала је да су наизглед поправљени односи после Ципрасове подршке Ердогану и легитимној власти након покушаја пуча и даље на – климавим ногама.