Сукоб Енергетске заједнице и „Србијагаса”

Министарски савет Енергетске заједнице земаља Југоисточне Европе разматраће 14. октобра у Сарајеву увођење „санкција” Србији због упорног одбијања „Србијагаса” да раздвоји делатности на транспорт и дистрибуцију гаса и омогући конкуренцију на тржишту, потврдио је Јанез Копач, директор Секретаријата ЕЗ, после седнице Одбора Скупштине Србије за привреду и енергетику.

Он је подсетио да се већ четири године чека да „Србијагас” раздвоји делатности, односно систем преноса гаса од комерцијалног снабдевања, јер се овако прави штета потрошачима, а добробит има само ово јавно предузеће, што није добро.

Упитан шта то конкретно значи, Копач је објаснио, да то значи да би цена гаса за домаћинства у Србији била сигурно нижа, када би се ове делатности раздвојиле, односно када би „Србијагас” омогућио присуство и треће стране у транспорту гаса. Много је заинтересованих који би да испоручују гас српским потрошачима, а што их је више цена је нижа. То значи да више не би било монопола „Србијагаса”.

На констатацију да је влада та која треба да притисне Душана Бајатовића, директора „Србијагаса”, да овај посао заврши, он каже, да се слаже с тим, те да није тачно да је фирма раздвојена како се тврди у Србији.

– Папиролошко раздвајање с једним запосленом није оно што закон од Србије тражи када је реч о „Србијагасу”. Србија је морала да раздвоји делатности још по закону и другом енергетском пакету 2007. Имамо још две недеље да се реши што се чекало, како се не би догодило да „’Србијагас’ не пушта никог у своје цеви”. На српској влади је да у потпуности примени законе које је прихватила и испуни своје међународне обавезе, с обзиром на то да је влада 100 одсто власник „Србијагаса” – објаснио је Копач.

Због нераздвајања делатности, на шта се влада обавезала, против Србије се води прекршајни поступак.

Кад је реч о мерама које би у Сарајеву могле бити донете против Србије, Копач је навео ускраћивања средстава ЕУ из различитих фондова, одузимање права гласа, надокнађивање трошкова сарадње са ЕЗ. Истовремено се може очекивати да међународне финансијске организације обуставе сарадњу са нашом земљом.

На питање да ли то значи да би Србија могла остати ускраћена за новац из европских фондова, он је рекао да о томе одлуку доноси европска комисија, али да су такве санкције прошле године уведене БиХ и да то не би било добро за Србију.

На констатацију да је ЕЗ неумољива према Србији, а да је исто тако Хрватској опроштено што пре уласка у ЕУ није раздвојила транспорт и дистрибуцију, Копач каже, да се не би враћао уназад, већ да нема смисла да четири године чека „Србијагас” да заврши овај посао.

Копач, такође, није хтео да открива детаље разговора с министром енергетике Александром Антићем, нити да прецизира шта би српска страна могла на министарском савету у Сарајеву да понуди као решење ових проблема.

Будући да у извештају Енергетске заједнице нису задовољни ни ценом струје у Србији, поготово чињеницом да држава контролише цену, Копач каже, да струја треба да буде јефтинија за социјално угрожене у Србији, а не за све. При том, пренебрегавајући чињеницу, да у Србији већ постоји Уредба о енергетски заштићеним купцима који имају право на бесплатну струју и гас, али да свега петина њих то користи, због чињенице да им је скупље да поднесу захтев за то, него да плате месечни рачун за струју.

Упитана да ли је разлог због ког „Србијагас” не раздваја функције то што су и министар и директор „Србијагаса” из СПС-а, Александра Томић, посланик у Скупштини Србије, тврди да није.

– Сигурна сам да то нико не ради ни намерно, ни из политичких разлога, јер је тај процес започет и свима је у интересу да се он оконча, рекла је она.

Јелена Симовић, помоћница министра енергетике, објаснила је да се Србија припрема за предстојећи министарски састанак ЕЗ у Сарајеву и да не жели у овом тренутку да износи получињенице у вези са гасним сектором.

– Члан 24. уговора каже да морају да буду уважене специфичности уговорне стране – истакла је Симовићева, додајући да Србија улаже велике напоре по питању „Србијагаса”. Раде се одговарајуће анализе. Постоје различити аспекти и разлози, на пример, финансијски и други.

Копач је на састанку у Скупштини рекао и да је ургентно да се реши политички проблем а то је укључивање ЕМС-а у функционисање регионалног бироа у Подгорици за продају прекограничних капацитета струје, пошто Србија није члан тог тела.

Трећи проблем је однос између ЕМС-а и косовског оператера КОСТ, где постоји уговор из 2014. године, али се не примењује због детаља око севера Косова, због чега мора да буде више добре воље са обе стране, поручио је Копач.

Бајатовић: Гас би био скупљи 30 одсто

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса” одбацио је све тврдње Јанеза Копача, директора Секретаријата Енергетске заједнице Југоисточне Европе, да би гас за домаћинства у Србији појефтинио чим би дошло до раздвајања функција у „Србијагасу”.

– Теоријски што је понуда већа то је цена нижа. Али, све земље ЕУ које су дозволиле приступ треће стране и чије су гасне компаније раздвојиле делатности нису добиле јефтинији гас. Напротив. Гас је поскупео. Тврдим да би гас за домаћинства поскупео и у Србији за око 30 одсто, а да ће бити другачије, могу да тврде само они који се не разумеју у овај посао, потврдио је Бајатовић за „Политику”.

Оно што је додатни проблем је што би на овај начин могло доћи и до  енергетски небезбедне ситуације у Србији.

– Представници Енергетске заједнице одлично знају како функционише тржиште и да се цена у оваквим околностима одређује по систему олигопола, односно неформалног договора међу компанијама. Оне договарају цену и по сили закона договориће вишу. Да није тако, Србија не би имала најјефтинији гас у Европи – категоричан је Бајатовић.

„Србијагас” ће, нагласио је, раздвојити делатности по закону, када се за то стекну објективни услови. За то је потребно да се оконча финансијско и организационо реструктурирање фирме и питање је где журе надлежни из Енергетске заједнице и ко то треба да уђе с гасом у Србију – каже он.

Иако није могао да каже шта би Србија могла 14. октобра у Сарајеву да понуди као одговор Савету министара, незванично се сазнаје да ће највероватније бити предложен само нови датум за завршетак овог посла у „Србијагасу”.

Исти незваничан извор „Политике” каже да је разлог овакве нервозе представника Енергетске заједнице то што морају да имају добар разлог да наставе да раде и да треба проверити шта је до сада ЕЗ урадила за Србију.