Може ли Ђукановић завладати и севером

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Црна Гора је пред новим парламентарним изборима. Ове изборе опозиција доживљава као зрелу прилику да са власти, након 25 година, буде промењен неприкосновени краљ, како у народу зову председника Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, док он поручује да је то само још један неостварени опозициони сан.

Не само да се не штеде паре за стотине билборда од Бара до Херцег Новог, Шавника и Пљеваља већ нема портала и телевизије, а да вам „добар дан” не пожели слоган неке од политичких партија које су заиграле предизборну утакмицу.

Финале овогодишњих парламентарних избора одржаће се 16. октобра. Биће то јединствена утакмица, која се једино може најавити као – један (ДПС) против свих (остале партије и коалиције). Но, без обзира на такав однос снага, у парламентарни тим неће моћи сви јер у парламенту има места за 81 посланика из 18 партија и коалиција.

Ђукановић од 22 општине суверено деценијама влада у скоро свим, изузимајући на северу Колашин, Беране, Андријевицу и Плужине. До пре три године није имао власт ни у Херцег Новом ни у Пљевљима.

Ипак, верује се да му је неизвесна победа на северу и у Будви због познатих афера. Опозиција је уверена да ће први пут освојити Подгорицу, где Ђукановић са коалицијом СДП-а влада две и по деценије.

Но, бирачки списак је оно око чега се скоро три деценије споре власт и опозиција, која и сада оптужује Ђукановића да захваљујући десетини хиљада фантомских бирача добија изборе.

Садашњи министар црногорске полиције из редова једне од опозиционих коалиција Горан Даниловић саопштио је да постоји око 30.000 таквих бирача, да се ради на сређивању списка и да, како је рекао, „неће потписати бирачки списак ако не буде сређен и без фантомских бирача”.

Према проценама скоро свих аналитичара, главна опасност Ђукановићу на предстојећим изборима јесте најмасовнија коалиција Демократски фронт (ДФ), који окупља савез од десетак политичких партија.

Лидер ДПС и 25 година председник црногорске владе Мило Ђукановић је грађанима Црне Горе обећао да ће у наредне три године обезбедити неколико десетина хиљада радних места, нове инвестиције, школе, вртиће, повећање пензија, сигуран улазак у НАТО, Европску унију, боље школство, здравство, социјалну једнакност...

Сви пројекти који се данас реализују у Црној Гори, по речима Ђукановића, пре свих Порто Монтенегро (450 милиона), Луштица беј (милијарду), електро кабал испод мора од Италије до Црне Горе (850 милиона), други блок термоелектране (500 милиона), ауто-пут прва деоница (800 милиона) – сведоче да је црногорска економија на добром путу.

Ђукановић са свих скупова упозорава грађане Црне Горе да су парламентарни избори у Црној Гори 16. октобра „последња одбрана тековина референдума од 21. маја 2006, када је Црна Гора обновила државност”.

„И даље постоји антицрногорска политика чија је додатна енергија потпомогнута са стране да би Црну Гору искористила за туђе геополитичке интересе”, порука је Ђукановића.

А сигуран живот грађана Црне Горе почео је деведесетих година прошлог века Ђукановићевим слоганом „Године почињу јануаром”.

Управо под тим слоганом Ђукановић се са својим саборцима, на шта га подсећа свакодневно опозиција, народу клео у Савезну Републику Југославију, Савез комуниста, државну имовину, радничку класу и њихова предузећа, Косово, борио се против „јагњећих бригада”, блоковског сврставања СРЈ, богаћења на рачун радничке класе, обећавао наставак бесплатног здравства и школства...

Данас, 2016. године, од свих обећања из година које су почињале јануаром током деведесетих година и касније Мило Ђукановић се одрекао и Црну Гору прогласио државом неолибералне економије, приватног капитала, страних инвестиција, распродатих скоро свих малих и великих предузећа за толике износе новца да се данас не би могао поново купити ни Комбинат алуминијума у Подгорици.

А како се трговало фабрикама најбоље говори то што је некадашњи гигант и понос Црне Горе, никшићка железара, продата за евро.

Продаја у бесцење предузећа и имовине на „пјени од мора” оптужба је коју Ђукановићу у књигу грехова уписује опозиција. То што је Црну Гору одвојио од Србије више није дежурна изборна тема, али јесте најава опозиције да ће и о томе бити речи када победе Ђукановића.

Опозиција најжешће оптужује Ђукановића што је „осрамотио Његошеву Црну Гору и признао лажну државу Косово”. А оно што му, како саопштавају, никада неће опростити јесте то што је у Унеску гласао да Грачаница и Пећка патријаршија и остале светиње Српске православне цркве буду у власништву „косовских ратних злочинаца који су те исте светиње рушили и палили”.

Опозиционе партије, најпре Демократски фронт, не пропуштају да на сваком скупу поруче да ће, када дођу на власт, повући признање лажне државе Косово и укинути санкције Русији. На заборављају му ни да је протерао српски језик, ћирилицу, увео нова слова и у школама азбуку заменио абецедом, регистровао у цетињској полицији црногорску цркву...

Коалиција Кључ, Демократе и СДП нуде бирачима програм социјалне правде, обрачун с криминалом, проверу свих приватизација, нова радна места, смањивање велике подвојености Срба и Црногораца.

Док они истовремено најављују да ће подржати и улазак Црне Горе у НАТО ако о томе одлуче грађани на референдуму, СДП Ранка Кривокапића поручује да о уласку у НАТО треба донети одлуку у црногорском парламенту.

Једино око чега се слажу владајући ДПС и опозиција и о чему је постигнут консензус свих политичких партија јесте да Црна Гора треба да постане чланица велике породице европских народа и држава.

А ко ће у наредне четири године владати Црном Гором, одлучиће се 16. октобра на слободним и фер изборима. Бар тако народ жели.