​Штo могу Путин и Ердоган не може Трамп

Пророци блиски Хилари Клинтон најавили су апокалипсу. Зна се и тачан датум смака америчке демократије – 20. јануар, дан инаугурације новог председника. Нема спаса ако грађани изаберу Доналда Трампа.

Финиш је кампање и сва су средства дозвољена, па и хиперпродукција сценарија катастрофе у којима аутократски председник Трамп спроводи најлуђе науме и Америком влада као што Путин влада Русијом или Ердоган Турском. Застрашивање је узело маха откако су се почетком недеље републикански и демократски кандидат први пут суочили у дебати, али је једна епизода из вашингтонског живота неколико дана касније показала зашто ће Трампу бити јако тешко да оствари неограничену личну власт. Конгрес је оборио вето актуелног шефа Беле куће, доказујући да ни најмоћнији човек на планети не може да увек ради шта хоће. Том истом Конгресу Трамп би био још мрскији. Врховни суд, моћна бирократија и естаблишмент, медији, судови и власти савезних држава такође не делују као саучесници Трампове аутократије.

КОНГРЕС КАО КОЧНИЧАР: Институције и систем поделе власти (на извршну, законодавну и судску) и јесте смишљен да се америчка република не би претворила у неки од најпокваренијих облика монархије. Конгресмени нису дошли до фотеља захваљујући милости партијског вође који их је поставио на изборну листу, већ су побеђивали у својој изборној јединици као кандидати са сопственим именом и презименом, што их чини независним од шефа извршне власти. Не само да је Обама видео како му политички противници, републиканци, у Конгресу гасе владу, то јест лишавају је средстава за рад, већ је доживео да му и његове демократе блокирају планове за затварање Гвантанама и да се удружују са конзервативцима не би ли преиначили његов вето (којим је хтео да Ријад изузме од ингеренције америчких судова за улогу у 11. септембру). Ако Трампова политика заиста буде била расистичка, мизогина, ксенофобична, нечувена, републиканци и демократе могу да се удруже и прегласају његов вето или да покрену импичмент. Конгрес одобрава буџет без којег председник не може да делује. Ако конгресмени сматрају да би зид према Мексику био неприхватљив, нека Трампу не одобравају новац за цемент и жице. А ако је забрана уласка за муслимане неуставна, то треба да каже и Врховни суд, чије судије председник не може да мења јер су на доживотној функцији.

Илустрација Ј. Прокопљевић

ДАЛЕКО ЈЕ КРЕМЉ: Председник бира министре, шефове ЦИА, ФБИ и врховне судије у случају упражњеног места (добровољно пензионисање или смрт судија), али само уз зелено светло Сената. Многи политичари који подржавају Хилари Клинтон спекулишу да би Трамп у администрацију увео расисте, али зар ти исти политичари у Сенату не би спречили Трампа ако би стварно наумио да за министра правде постави члана Кју клукс клана? Подржаваоци Хилари Клинтон застрашују грађане предвиђањем да ће Трамп бити амерички Путин који ће несметано владати како му се прохте. Како би то Трамп извео, није најјасније јер опозиција у Конгресу није ни налик „опозицији” у Думи, а и стварно је тешко замислити да америчке демократе повлађују Трампу као комунисти Путину или да Ненси Пелоси буде амерички Жириновски. Штавише, председник Трамп не би наилазио на отпор и критику само демократа већ и „својих” конзервативаца, који га презиру подједнако као и либерали. За разлику од Путина који је челичну владавину остварио и уз помоћ партије, људи које је он лично постављао на функције и пријатеља из КГБ, Трамп нема партијску инфраструктуру ни утицај у државном апарату, не може да поставља гувернере савезних држава (бирају се на изборима), па ни да их контролише. Колико власти савезних држава и бирократија могу да буду незгодни, уверио се и Обама када је видео да гувернери одбијају да у својим државама спроводе његове имиграционе планове и да Пентагон, Стејт департмент и тајне службе имају своје трасиране путеве које чак ни председник не може лако да измени, између осталог и због тога што зависи од њиховог експертског знања.

ПУЧ У ЊУЈОРК ТАЈМСУ: Лако је бити аутократа са преплашеним медијима који не смеју да писну против великог вође, али амерички медији су већ толико критиковали Трампа да су показали нулту толеранцију за његове испаде. Разумна је претпоставка да би пратили сваки његов корак и алармирали јавност на сваки његов незаконит и недемократски поступак. Једна од теорија пријатеља Хилари Клинтон је и да би Америка под њујоршким милијардером заличила на Турску. У том случају Трамп би посегнуо за Ердогановом технологијом владања: упао би у „Њујорк тајмс” и Си-Ен-Ен, сменио уреднике и новинаре и довео своје послушнике, отпустио непослушне тужиоце и судије, ухапсио непокорне конгресмене претходно им одузимајући имунитет. Али, зар би остали медији, судије, конгресмени и коначно – јавност која се дичи демократском и слободарском политичком културом – скрштених руку гледали како Трамп ради све те неуставне, незаконите и недемократске ствари? Остварење пророчанства значило би да су заказали сви Трампови критичари, независне институције и чувари демократије. Шта је Трамп наспрам Америке?