​Рефинансирање као појас за спасавање

Број рефинансирајућих кредита од почетка ове године порастао је за готово 30 одсто. Статистички, ова врста позајмице забележила је и највећи скок, што довољно говори о задужености грађана у Србији. Просечан корисник ове врсте кредита, како је показало недавно истраживање финансијског портала „Каматица”, месечно банкама плаћа 20.000 динара за заостале дугове, и упорно трага за додатних 5.000 евра како би затворио постојеће кредите, дозвољени минус и кредитне картице. Спреман је да за то плати четвртином своје месечне зараде од око 400 евра и углавном му је важно да од банке добије што дужи рок отплате (једна банка нуди рок за рефинансирање од чак 12 година). Трећина оваквих дужника има и додатне приходе од око 30.000 динара, па им то даје „луксуз” да се годинама врте у овом зачараном кругу.

Страх да ће се кад-тад наћи на листи проблематичних дужника и тиме у једном тренутку изгубити могућност даљег задуживања блажи је после вести да је од јуче почела примена нових мера Народне банке Србије, међу којима је и класификација пласмана за становништво. Ова измена прописа односи се на процену појединачне кредитне изложености грађана, по којој се појединачно класификује сваки зајам једног дужника. То значи да клијент који касни у исплати готовинског или потрошачког кредита, а редовно плаћа стамбени, неће у свим задужењима бити у лошој категорији, чиме практично добија могућност да се и даље задужује. Ова одлука иде више у прилог банкама, јер ће убудуће само за зајмове који се не отплаћују редовно издвајати посебан новац, односно резервацију за ризик, док за остале обавезе које се регуларно измирују неће бити овог намета. С друге стране, могу да се растерете и одобравају кредите и клијентима који су били проблематични.

Задуживање у нашој земљи не престаје да расте, а посебно су тражени готовински кредити. Према подацима Народне банке Србије, у првих осам месеци ове године чак 60 одсто укупно одобрених били су кеш кредити, углавном у динарима, а 70 одсто тих позајмица било је с роком отплате дужим од пет година. Потрошачки су износили тек четири одсто одобрених позајмица. Према оцени банака, разлози су брже процедуре приликом одобравања готовинских кредита.

Према подацима НБС, каматне стопе на новоодобрене динарске кредите у паду су већ три године. Рецимо, просечна каматна стопа на готовинске динарске кредите у августу је била 11,3 одсто, а 2013. године 20,7 процената. Мањи пад бележе камате на девизне позајмице, па у овом тренутку износе 4,5, док су у априлу 2013. године износиле 8,2 одсто.

Тренд пада камата највише је ишао наруку грађанима који су чекали погодну прилику да подигну стамбени кредит. С обзиром на то да су камате на ову врсту позајмице са 4,9 у априлу 2013. пале на 3,3 одсто у августу ове године, они који су ове кредите већ подигли по неповољнијим каматним стопама, сада их махом рефинансирају у другим банкама које нуде ниже камате. Рецимо, неко ко је пре шест година узео кредит од 30.000 евра, с роком отплате од 30 година и каматом од шест одсто, доскора је плаћао месечну рату од 180 евра. До сада је отплатио 3.000 евра. Када би сад у некој другој банци узео позајмицу за преостали износ (27.000 евра), уз камату од 3,2 одсто, месечна рата била би му за чак 40 евра мања. Под оваквим условима крајња уштеда износила би око 11.500 евра. Иако звучи примамљиво, одлука ипак није лака. Јер дужник мора да рачуна и на трошкове рефинансирања, који подразумевају накнаду за превремену отплату кредита од један одсто, али и друге намете банке, с обзиром на то да поново мора да прође компликовану процедуру добијања кредита, као и први пут кад је узимао стамбени кредит. Рецимо, мора поново да плати процену вредности некретнине, премију осигурања код НКОСК, полису осигурања некретнине, замену хипотеке..., што укупно износи око 100.000 динара. Банкари саветују да се рефинансирање стамбених кредита у овом тренутку готово сигурно исплати, посебно у случају ако није отплаћено више од пола кредита, с обзиром на то да у првим годинама највећи део рате иде на отплату камате. Ово једино не важи за власнике субвенционисаних кредита, чија је структура таква да се последњих пет година отплате не плаћа камата.

Да ли ће ниже каматне стопе утицати на већу потражњу за кредитима и шта је утицало на овакво стање на тржишту?

– Овакве каматне стопе, без сумње, подстичу тражњу за кредитима. Међутим, тражња за кредитима не расте знатније због ниског стандарда грађана. У наредном периоду тражња за кредитима више ће зависити од (очекиваног) раста стандарда него од камата – каже за „Политику” Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

Дугалић објашњава да су тренутно каматне стопе у Србији за стамбене кредите ниже у односу на земље у окружењу, док су оне на готовинске и потрошачке кредите на нивоу просека. Једино су камате на (не)дозвољени минус на текућим рачунима више него у окружењу.

– На пад каматних стопа утицали су и спољашњи и унутрашњи фактори. На међународним тржиштима (либор и еурибор су на најнижем нивоу и крећу се око нуле, а у неки ситуацијама су и негативни) омогућио је снижавање каматних стопа код кредита с валутном клаузулом. Рекордно ниска и стабилна инфлација и стабилан девизни курс омогућили су обарање референтне каматне стопе, па су и каматне стопе на динарске кредите осетно снижене. Посебно је значајно снижавање каматних стопа код стамбених кредита, које никад нису биле ниже – истиче Дугалић.

Душан Узелац, директор финансијског портала „Каматица”, каже да пад каматних стопа највише значи грађанима који узимају стамбене кредите, док они који траже кеш кредите углавном решавају проблеме и узимали би позајмице и по пет и по десет одсто камате.

– Ко мора да се задужи, мора. Ко је рационалан, он се најпре труди да се уопште не задужи – каже Узелац.

Динарски стамбени само код неколико банака

Неколико банака већ одобрава и динарске стамбене кредите, али ако инфлација у дужем периоду остане ниска као што је сада, а курс стабилан, ако референтна каматна стопа настави да пада и штедња у динарима почне да расте, онда ће банке бити заинтересоване да дају динарске стамбене кредите, каже Дугалић.

Како је „Политика” већ писала, у Србији су камате на ове кредите тренутно ниже од пет одсто, али нису фиксне да би се могло очекивати да за цели период отплате остану исте.

Реч је о променљивој камати, која зависи од белибора, референтне каматне стопе за динарска средства понуђене од стране банака на српском међубанкарском тржишту. На крају августа она је износила 3,77 одсто. У неким турбулентнијим временима, с већом инфлацијом, белибор је ишао и до 11 одсто годишње, што би, уз банкарску маржу од два одсто, могло да значи да би камата могла да нарасте и до 13-14 одсто годишње. И у свету и код нас инфлација је већ дуже време ниска, практично непостојећа, па онима који се одлуче за овакву врсту зајма не преостаје ништа друго до да се надају да ће овакве економске прилике потрајати.

Због оваквих несигурних параметара питали смо саговорника „Политике”, стручњака за финансије Душана Узелца да ли би он узео стамбени кредит у динарима или еврима?

– Вероватно у динарима. Колико год да смо ишчекивали те динарске кредите, сад има много недоумица. Питао ме недавно пријатељ шта би се догодило с динарским стамбеним кредитима када бисмо за 10 година ушли у Европску унију. Вероватно би били конвертовани, али је питање колико би нас то коштало.