Да ли Министарство просвете пребројава синдикалце

Синдикат радника у просвети Србије (СРПС), Синдикат образовања Србије (СОС) и Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” упутили су јуче допис Министарству просвете, науке и технолошког развоја, у коме протестују због, како кажу, грубог кршења Закона о заштити тајности података и Закона о раду.

Наиме, министарство је пре неколико дана послало допис у коме се директорима школа налаже да доставе спискове свих чланова синдиката са матичним бројевима. Председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић каже да је образложење министарства да су подаци потребни ради уноса у информациони систем.

– Тиме су грубо прекршена права радника који су синдикално организовани, као и права појединаца из домена заштите тајности података. Јасно је да поменути подаци постоје у школама, али је такође јасно у којим случајевима и на који начин се они могу користити – наводи се у допису који су потписали Слободан Брајковић (СРПС), мр Валентина Илић (СОС) и проф. др Томислав Живановић („Независност”).

Синдикати, наводи се, „очекују хитну измену оваквог понашања министарства и пријем код министра”. На питање „Политике” зашто овај протест није потписала и Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС), која важи за највећи просветни синдикат, председница Јасна Јанковић одговара:

– Колико знам, нису тражени спискови, него бројно стање. Мислим да је дошао тренутак да се пребројимо, да видимо да ли су заиста сва четири синдиката репрезентативна. Ми тренутно имамо скоро 28.000 чланова, у 753 школе.

Она објашњава да пре доласка Срђана Вербића на чело Министарства просвете нису постојали никакви подаци о броју школа, ученика и запослених, па су директори имали одрешене руке да примају и отпуштају по свом нахођењу, као и да манипулишу бројем слободних радних места. За време Вербића постављени су основи информационог система, а од 1. септембра је пуштена побољшана верзија информационог система, под називом „Доситеј”. Међутим...

– И даље је много непознаница. На пример, у основним и средњим школама у Србији имамо 99.000 пуних норми, али из „Доситеја” не можемо да сазнамо колико заправо људи ради у образовању. Такође смо покушали да пронађемо податак о броју административног особља у школама, али тога у „Доситеју” нема. А управо једна од битака коју тренутно водимо јесте да се повећа коефицијент за администрацију пре најављеног повећања плате, јер су тренутно изједначене „теткице” и запослени у рачуноводству – подсећа Јасна Јанковић.

По њеним речима, претпоставља се да тих људи има око 1.000 и то би био незнатан издатак за државу, јер је тренутно ситуација у школама таква да су са платама изједначени и административно особље које има четврти степен образовања (неки имају и пети и шести) са помоћним особљем (раде са првим степеном).

Она подсећа и да је обећано повећање плата за све запослене у образовању, али да до сада синдикати нису позвани у Министарство просвете на преговоре о коефицијентима и да се нада да ће до тих преговора ипак доћи.

Током идуће недеље Унија ће одржати конференцију за новинаре на којој ће поново навести директоре и начелнике школских управа (са именима и презименима и називима школа) који одбијају да запосле технолошке вишкове.

Подсетимо, УСПРС је почетком године у неколико „пакета документације” предао Министарству просвете пријаве против директора основних и средњих школа који одбијају да на слободна радна места приме запослене који су у својим школама проглашени технолошким вишковима. Тада је предато тридесетак пријава против директора који манипулишу слободним радним местима, а у Унији су тврдили да се већ неколико месеци „врти” око 50 нерешених случајева широм Србије. Синдикат је инспекцији посебно апострофирао директоре којима је ово други или трећи мандат, а који места са којих су ступили на ту функцију нису приказали као слободна, већ се на њима налазе запослени на одређено време.

Јанковићева каже да синдикат покушава за следећу школску годину да успостави и тзв. листу „Ц”, на којој би били људи који годинама раде на одређено. По подацима „Доситеја”, њих је више од 18.000. То значи, наглашава, да је петина образовног система несигурна у сопствену егзистенцију и зависи од тога шта ће рећи директор. На листи „А” се, иначе, налазе наставници који су технолошки вишак, а на листи „Б”  запослени са делом норме.

– Активно се бавимо прерасподелом радних места и збрињавањем технолошких вишкова и људи са делом норме, али се на терену понавља стара прича, где су у спрези директори, начелници школских управа, нажалост, чак и поједини синдикалци. Имамо пример из једне школске управе у којој је 14,8 одсто слободних радних места, нема људи са листе „А” ни „Б”, а не може да се преузме професорка српског језика која ради на 80 километара од свог града – каже Јанковићева, која је професорка књижевности у београдској Правно-пословној школи.