Идентитет света

Када се неко запита: „Ко сам ја?”, сви одговори које особа сматра истинитим сачињавају њен идентитет. А када неко има тешкоће да одреди самог себе, тада говоримо о кризи или конфузији идентитета. Када се запитамо каква је стварност изван нас: „Какви су људи? Какав је свет?”, сви одговори на та питања чине наш идентитет света, поглед на свет или светоназор.

Један од начина да људи задовоље своју потребу за сигурношћу јесте да добро познају „спољашњу територију” по којој се крећу, да разликују опасне од сигурних делова света. Када неко има реалистичан светоназор, када је његова унутрашња мапа света у складу са реалношћу, тада се лакше креће кроз свет и живот.

Људи имају веома различите светоназоре: за неке су други људи претежно добри, за друге претежно лоши; за неке је свет лепо место, за друге је хладно и ружно. Свако формира свој поглед на свет у складу са својим раним искуствима, са тим шта су му о другим људима и свету говорили ауторитети којима је веровао.

Када људи једном формирају свој светоназор, теже да успостављену дефиницију света трајно одржавају. Разлог за то је у дечјој потреби да окружење буде стабилно, трајно и сигурно место. Зато не желе да свет доживе као процес, већ као стабилно стање.

Ако су у нечијој мапи света други уписани као неискрени и покварени, особа ће се или окружити таквим људима тако да ће догађаји потврдити њено уверење, или ће добрим људима доказивати да су заправо покварени и са њима прекидати односе. На крају ће особино животно искуство само потврдити њено почетно уверење.

У последњих пола века долази до све већег убрзања промене света, првенствено захваљујући технолошком напретку. Резултат је да у неким аспектима светоназори брзо „застаревају” што ствара конфликт између застарелих уверења и промењене стварности. Други проблем је што постоје промене које су важне, али које још увек нису „уписане” у поглед на свет већине људи.

Када људи примете да је свет почео да се мења, било да су то нагле промене које доноси рат или оне које се догађају унутар неколико година као што су технолошке револуције, тада почињу да се осећају несигурно и анксиозно.

Имају избор или да прихвате те промене и да ревидирају своју дефиницију света или да задрже своју дефиницију света и да потраже оне делове света који се уклапају у постојећу дефиницију.

У савременом друштву различите генерације имају различите погледе на свет, тако да у многим стварима постоји конфликт генерацијских светоназора.

Иако постоји велика разлика између света као таквог и нечије представе о њему, људи не праве разлику између света и своје представе о њему. Уколико је нечија представа о свету таква да због тога особа има проблеме, мора прво да разликује свет од своје представе о њему, да би могла да исправи представу.