Једна осмолетка у осам насеља

Кад ме­шта­не Ули­це Па­дин­ска ске­ла у исто­и­ме­ном па­ли­лул­ском на­се­љу пи­та­те где се на­ла­зи шко­ла „Ол­га Пе­тров”, од­го­ва­ра­ју упит­но – ко­ја вам тре­ба? Има де­вет шко­ла ко­је се та­ко зо­ву, а раз­ба­ца­не су на све стра­не од Ја­буч­ког ри­та до Ко­ви­ло­ва. 

И у пра­ву су. Два зда­ња ове осмо­лет­ке, ма­ла и ве­ли­ка шко­ла, на ис­тој адре­си – Па­дин­ска ске­ла број шест, ма­тич­но су се­ди­ште ове ку­ће зна­ња. У кру­гу од пет до де­сет ки­ло­ме­та­ра да­ље сме­ште­на су ње­на из­дво­је­на оде­ље­ња – се­дам тро­шних обје­ка­та у исто то­ли­ко на­се­ља нај­про­стра­ни­је бе­о­град­ске оп­шти­не. 

Два ма­тич­на зда­ња дру­га су ку­ћа за 556 ђа­ка, у ма­њем учи 126 шко­ла­ра­ца мла­ђих раз­ре­да, а у ве­ћем 430 ста­ри­јих осно­ва­ца. Основ­но обра­зо­ва­ње од пр­вог до че­твр­тог раз­ре­да у огран­ци­ма ОШ „Ол­га Пе­тров” сти­че укуп­но 251 уче­ник: у То­ви­ли­шту 90, Ко­ви­ло­ву 22, Гло­гоњ­ском ри­ту 35, Ја­буч­ком ри­ту 53, Бе­сном фо­ку 23 и исто то­ли­ко у Вр­бов­ском, и пет у Ду­нав­цу.

Ка­да се сви са­бе­ру, шко­ла од пр­вог до осмог раз­ре­да има укуп­но 807 осно­ва­ца.  

За ви­ше од шест де­це­ни­ја по­сто­ја­ња ова ку­ћа зна­ња и ње­ни огран­ци ни­су об­на­вља­ни, јер је увек не­до­ста­ја­ло нов­ца. Згра­де су би­ле у из­у­зет­но ло­шем ста­њу, го­ди­на­ма је осмо­лет­ка би­ла у бло­ка­ди и је­два има­ла основ­на сред­ства и усло­ве за рад.

Ис­тра­ја­ва­ла је за­хва­љу­ју­ћи по­све­ће­но­сти и сна­ла­жљи­во­сти школ­ских рад­ни­ка, ро­ди­те­ља уче­ни­ка и при­ја­те­ља шко­ле. По­ма­га­ле су јој и оп­шти­на Па­ли­лу­ла и град­ска про­свет­на власт.

До про­шле го­ди­не ни­су има­ли за кре­де и то­а­лет па­пир. Са­да у оба ма­тич­на зда­ња од те­ме­ља до кро­ва об­но­вље­на има­ју оп­ти­мал­не усло­ве. Плус и „енер­гет­ски па­сош, за при­мер сма­ње­ња по­тро­шње елек­трич­не енер­ги­је. Све је пре­у­ре­ђе­но. Ми­ри­ше на но­во. Бли­ста. И пре греј­не се­зо­не оди­ше то­пли­ном.

– Усло­ви су не­у­по­ре­ди­во бо­љи. Об­но­ва је тра­ја­ла од пр­вог де­цем­бра про­шле до по­след­њег да­на ав­гу­ста ове го­ди­не. При­бо­ја­ва­ли смо се да не­ће­мо сти­ћи да очи­сти­мо зда­ње пре пр­вог сеп­тем­бра. И не би­смо ус­пе­ли да смо тај по­сао тет­ки­ца­ма ко­јих у ве­ли­кој шко­ли од 2.700 ква­драт­них ме­та­ра и ма­лој ко­ја се про­сти­ре на 330 ква­дра­та има укуп­но шест. Сви смо се ла­ти­ли ри­ба­ња од ди­рек­то­ра до до­ма­ра и ус­пе­ли да пр­вог школ­ског да­на до­че­ка­мо де­цу у ком­плет­но пре­у­ре­ђе­ним и сре­ђе­ним учи­о­ни­ца­ма – до­ча­ра­ва Ме­ри­ца Буј Бје­ло­гр­лић, ди­рек­тор­ка ОШ „Ол­га Пе­тров”. 

Ма­тич­на зда­ња до­би­ла су но­во осве­тље­ње, во­до­вод­ну, ка­на­ли­за­ци­о­ну мре­жу и елек­тро­ин­ста­ла­ци­је. Ре­кон­стру­и­са­ни су то­пло­вод­ни си­стем и ко­тлар­ни­ца. Ура­ђе­на је ком­плет­на изо­ла­ци­ја спо­ља и уну­тра, од под­них и зид­них обло­га школ­ских ода­ја до но­ве фа­са­де.

Де­ца ка­жу да им је у но­вој шко­ли пре­див­но. Али, ни­су исте сре­ће њи­хо­ви вр­шња­ци у под­руч­ним оде­ље­њи­ма. Та­мо не­ма­ју са­вре­ме­но опре­мље­не учи­о­ни­це и ка­би­не­те, ни ме­ди­ја­те­ку са „па­мет­ном” та­блом, би­бли­о­те­ку ни фи­скул­тур­ну са­лу. Уче у ком­би­но­ва­ним оде­ље­њи­ма, оним што се по­ми­њу као ну­жна у за­ба­че­ним се­ли­ма са ма­ло де­це где за­јед­но уче ђа­ци раз­ли­чи­тих раз­ре­да.  

– У огран­ци­ма не­ма­мо до­вољ­но ђа­ка за та­ко­зва­на чи­ста оде­ље­ња па у ком­би­но­ва­на спа­ја­мо пр­ви и тре­ћи раз­ред или дру­ги и че­твр­ти. Ме­шо­ви­та оде­ље­ња има­ју нај­ви­ше 15 уче­ни­ка. Нај­ма­ње их има­мо у Ду­нав­цу где укуп­но пет ђа­ка из че­ти­ри раз­ли­чи­та раз­ре­да уче јед­ној учи­о­ни­ци. Ком­би­но­ва­на оде­ље­ња има­мо и у Вр­бов­ском, Бе­сном фо­ку, Гло­гоњ­ском ри­ту и Ко­ви­ло­ву. Са тим ђа­ци­ма учи­те­љи­це ра­де по ре­дов­ном про­гра­му али и на по­се­бан на­чин. Усло­ви су мно­го ло­ши­ји не­го у ма­тич­ној шко­ли – ка­же ди­рек­тор­ка. 

То што основ­ци исте шко­ле не уче у јед­на­ким усло­ви­ма ни­је је­ди­на оте­жа­ва­ју­ћа спе­ци­фич­ност ра­да ове ку­ће зна­ња. Про­пи­си на­ла­жу да, на при­мер, јед­на тет­ки­ца по­кри­ва 400 ква­драт­них ме­та­ра шко­ле у ко­јој се ло­жи, а 450 где се не ло­жи.

Ка­ко „Ол­га Пе­тров” ко­ја на Ду­нав­цу има 100 ква­дра­та, у Вр­бов­ском 150 да „по­де­ли” тет­ки­цу на те две ло­ка­ци­је. На­рав­но да тет­ки­ца не­ма во­за­ча ни­ти мо­же на ме­тли да пу­ту­је од јед­ног на­се­ља до дру­гог у де­лу гра­да где пре­воз не иде на де­сет ми­ну­та? 

– Још је не­згод­них си­ту­а­ци­ја. У Гло­гоњ­ском ри­ту у школ­ским ода­ја­ма ко­је ни­су ни бли­зу 400 ква­дра­та ра­ди се у две сме­не и ту има­мо јед­ну тет­ки­цу, ка­ко да она ра­ди и у Ја­буч­ком где шко­лар­ци та­ко­ђе има­ју дво­смен­ску на­ста­ву? Има­мо пра­во на јед­ног ло­жа­ча. Да он оби­ђе круг Ко­ви­ло­во, Гло­гоњ­ски рит, Ду­на­вац, Вр­бов­ско где се учи­о­ни­це гре­ју на угаљ, док на­ло­жи пе­ћи у по­след­њем објек­ту у пр­вом ће се уга­си­ти ва­тра – илу­стру­је ди­рек­тор­ка. 

Има­ју­ћи у ви­ду ви­ше пу­та на­ја­вљи­ва­ну оп­ти­ми­за­ци­ју мре­же бе­о­град­ских основ­них шко­ла ка­ква је суд­би­на мре­же „Ол­ге Пе­тров”? 

– Па­ли­лу­ла има 17 основ­них шко­ла, а „Ол­га Пе­тров” са­ма има де­вет згра­да. Тре­ба про­на­ћи нај­бо­ље ре­ше­ње за де­цу, по­пра­ви­ти тро­шна зда­ња или ана­ли­зи­ра­ти да ли је оп­ти­мал­ни­је да се не­ки објек­ти при­по­је на осно­ву про­це­не бро­ја пр­ва­ка за на­ред­них пет го­ди­на пре­ма бро­ју де­це ко­ја у тим на­се­љи­ма ста­са­ва­ју за школ­ске клу­пе. Али, све у до­го­во­ру са ро­ди­те­љи­ма ко­ји и са­да при­ста­ју да им де­ца пр­ва че­ти­ри раз­ре­да основ­не за­вр­ша­ва­ју у ло­ши­јим усло­ви­ма да би би­ла бли­же ку­ћи – обра­зла­же ди­рек­тор­ка.  

Зар то не би мо­гло да се ре­ши ор­га­ни­зо­ва­њем школ­ског пре­во­за за све уче­ни­ке из са­да­шњих под­руч­них оде­ље­ња, под усло­вом да има ме­ста у ма­тич­ним зда­њи­ма?

– Има­мо школ­ски ауто­бус за де­цу од пе­тог до осмог раз­ре­да из Ја­буч­ког и Гло­гоњ­ског ри­та и Ко­ви­ло­ва. Њи­хо­ви вр­шња­ци из оста­лих из­дво­је­них оде­ље­ња у ма­тич­ну згра­ду до­ла­зе град­ским пре­во­зом чи­ји су тер­ми­ни по­ла­за­ка ускла­ђе­ни са тра­ја­њем на­ста­ве. У ђач­ком ауто­бу­су има­мо ве­ли­ких про­бле­ма са не­ди­сци­пли­ном и ба­ха­тим по­на­ша­њем уче­ни­ка, ко­је ни­је мо­гао да спре­чи ни школ­ски по­ли­ца­јац ко­ји је због то­га јед­но вре­ме пу­то­вао са де­цом. Ту до­ла­зи­мо до вас­пи­та­ња и уру­ше­ног си­сте­ма вред­но­сти ко­ји су по­ре­ме­ће­ни, а ко­је шко­ла без по­др­шке ро­ди­те­ља не мо­же да ре­ши – за­кљу­чу­је Ме­ри­ца Буј Бје­ло­гр­лић.   

Два првака и седам четвртака - једно одељење

Ма­ле­но тро­шно зда­ње на пар­че­ту ли­ва­де ко­ме су огра­де дво­ри­шта при­ват­них ку­ћа гра­ни­ца са јед­не стра­не, док се са дру­ге про­сти­ру не­пре­глед­не њи­ве, мо­гло би се на­зва­ти зо­ном шко­ле у Ко­ви­ло­ву. Под кро­вом те ку­ће су две учи­о­ни­це, збор­ни­ца и то­а­лет – до­вољ­но про­сто­ра да ту пр­ва че­ти­ри раз­ре­да основ­не за­вр­ша­ва­ју ге­не­ра­ци­је из ком­ши­лу­ка. 

Ђор­ђе је је­ди­ни пр­вак ко­га смо та­мо за­те­кли, од укуп­но дво­је нај­мла­ђих ђа­ка. Учи­о­ни­цу де­ли са ро­ђе­ним бра­том Сте­фа­ном, ко­ји је че­твр­ти раз­ред. У том школ­ском кут­ку сва­ко­днев­но ча­со­ве има­ју за­јед­но два пр­ва­ка и се­дам че­твр­та­ка.

Дру­гу, ма­ло ве­ћу учи­о­ни­цу де­ле де­вет осно­ва­ца дру­гог и че­ти­ри тре­ћег раз­ре­да. То­пле су школ­ске ода­је. Гре­ју се на др­ва, док не стиг­не угаљ. Пуц­ке­та­ју пе­ћи, тет­ки­ца ло­жи да де­ци не бу­де хлад­но у шко­ли чи­ја су ула­зна вра­та пу­на ру­па, зи­до­ви ис­пу­ца­ли а пла­фон под вла­гом.

То ни­је се­о­ска шко­ла, не­го из­дво­је­но оде­ље­ње ве­ли­ке ОШ „Ол­га Пе­тров” на обо­ду пре­сто­ни­це. Ста­ри ра­чу­нар је нај­са­вре­ме­ни­је тех­но­ло­шко чу­до у овој ку­ћи зна­ња ко­ја не­ма ин­тер­нет, ни фик­сни те­ле­фон. Не­ма чак ни при­стој­не то­а­ле­те. 

По­ре­ђе­ња ра­ди, у об­но­вље­ној ма­лој ма­тич­ној осмо­лет­ки, то­а­ле­ти за де­вој­чи­це и де­ча­ке раз­ли­ку­ју се по цр­ве­ним и пла­вим ке­ра­мич­ким пло­чи­ца­ма, а са­ни­та­ри­је су на­рав­но но­ве. Ов­де су чу­чав­ци из про­шлог ве­ка. 

Не­ма­ју ва­ља­не усло­ве за бо­ра­вак и рад, али уче­ни­ци су вред­ни, рас­по­ло­же­ни, ра­до­зна­ло слу­ша­ју учи­те­љи­це и ни­ко­ме не сме­та што уче у ком­би­но­ва­ним оде­ље­њи­ма.

Мла­ђи чу­ју и оно што уче ста­ри­ји и та­ко на­у­че ви­ше не­го што им по пла­ну тре­ба, а пре­да­ва­ња за мла­ђе зна­че об­на­вља­ње гра­ди­ва ста­ри­ји­ма и ка­да ста­са­ју за пе­ти раз­ред по зна­њу не за­о­ста­ју за вр­шња­ци­ма ко­ји ни­су учи­ли у ком­би­но­ва­ним оде­ље­њи­ма.