Господин Херцег и невеста Јадрана

Опет сам се вратио у Херцег Нови, град који ми увек недостаје. А срце заигра од усхићења већ прве вечери у сутону на Белависти, испред цркве Св. арханђела Михаила. Одједном настаје тајац на Тргу од књига, нечујно померамо столице и устајемо. Приступио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Његове мудре речи претвориле су се у једночасовну беседу књизи на међународном сајму књига. Време за тренутак стаје, камене зидине и плочници постају опет топли. Дечија граја се стишава, веселе Рускиње стидљиво померају чаше вина. Касније сам се уверио да митрополит поседује и невероватну музикалност.

Вече за памћење брзо је заменило јутро. Седам је часова. У старом граду звонар свечано стоји обучен у бело, са левом ногом напред, а десном помереном уназад, почиње двоипоминутно музицирање два мала и средњег већег звона.

Херцег Нови се сместио испод, јутрос мирног, Орјена високог 1.853 метра. Нови дан, маестрала има врло мало. Флору града чини више од двеста различитих егзотичних биљака, донетих са свих континената. Мирисом чува успомену богумила, камелија, араукарија, аукуба, цикаса, агава, на своје добротворе, зетске кнежеве Немањиће, Балшиће, Котромановиће, на 200 година Шпанаца, на турски и млетачки период.

Историја данашњице јесте 10.000 туриста. Овог јутра одлазимо нас седамдесет двоје моторним бродом у посету невести Јадрана. Домаћин Пајо, капетан и морски вук, плени добродошлицом. Дивим се Кумбору и не верујем да ће стварно Брозове топовњаче на обали заменити Серена Вилијамс жутим тениским лоптицама. Домаћин ми поправља расположење правом лозом. "Осветио" сам се високом Јенкију у шеширу и његовој једанаесточланој фамилији, напунивши им чаше вином.

Заљубљен, озбиљан и свечан пар из Данске диви се невероватном призору. Испред Рисанског залива из мора израњају две посебне црквице на острвцима Госпе од Скрпјела и Св. Ђорђа.

У Котору, древном каменом граду, 300 година старијем од Дубровника, дочекују нас 47 степени Целзијуса. Ко се није окупао на пучини, покајао се.

У повратку поздрављамо стари град Пераст, још један бисер Боке.

Сутрадан, књиге у кући Иве Андрића нису се читале. А како би се и могло. Сада је то ресторан-клуб књижевника.

На Савини, неуморног Емира Кустурице и данас нема да ужива у свом поседу на најлепшем месту обале. Сликар Војо Станић тугује, мораће да напусти свој Херцег Нови; "преварили" га да у Лондону покаже своје слике из Боке.

Одлазим у кућу Веселка Латиновића на самој обали, уз Форте Маре. Осамдесетједногодишњак из равне Војводине, Херцег Новог и Канаде не може да мирује и данас се радује пријатељима. Данас више нема догађаја. Не, ипак сам се преварио. Ко може да одоли и не проведе вече у коноби и селу Требесин. Долазећи касно у Херцег Нови, са амфитеатра херцеговачког позоришта чула се прелепа музика уз игру фолклорног ансамбла "Авала" из Сан Марка, Калифорнија, САД. Застаје поглед на прелепим господским ношњама из Боке, а у ушима одзвањају дивни тактови музике.